Угричић је на конференцији за новинаре, одржаној у Министарству културе, истакао да је Народна библиотека Србије у овој години постигла једино функционално секторско умреживање у информатички систем међу домаћим установама културе, као и да је њен веб-сајт најпосећенији у српској култури са више од 5 хиљада корисника дневно, што је више од 2 милиона годишње.

Он је истакао да је ова институција за протеклих неколико година урадила више значајних пројеката, као што је отварање 10 нових књижара, покретна библиотека, Национални центар за дигитализацију и друго.

Народна библиотека је не само домаћа водећа установа заштите покретних културних добара, већ је њено Археографско одељење водеће у региону, рекао је Угричић и подсетио на то да је Унеско у мају ове године оценио да је ова установа лидер у домену доступности научних информација у нашем региону.

Према његовим речима, ова библиотека посебно се ангажовала на заштити и конзервацији рукописа и других покретних добара у манастиру Хиландар, у коме ради већ 35 година и са којим је заједно штампала мапе хиландарских графика, а резултати на плану дигитализације рукописног фонда библиотеке су импресивни.

Ова установа је у сарадњи с Институтом за информатику из Марибора успоставила регионални систем узајамне каталогизације који обухвата пет земаља, са изгледима да се прикључи и Бугарска као шеста, што је за сада јединствен случај у светским оквирима, рекао је Угричић.

Заменик управника библиотеке Весна Ињац навела је да се Народна библиотека вратила у све важне библиотечке европске и светске асоцијације и, према параметрима које је одредила Конференција националних библиотека Европе, од 2001. године до сада највише је напредовала од свих националних библиотека на континенту.

Према њеним речима, у овој години библиотека је добила изузетно признање поставши пуноправна чланица пројекта Европска библиотека (ТЕЛ) у којем ће од сада српски бити један од осам језика.

Ињац је истакла да је ова установа једна од само три библиотеке у свету (уз британску и француску) које могу да понуде коришћење "дубоког каталога", што омогућава да се дође до пуног текста који може да се "скине" на више начина (штампање, меморисање на хард диск или слање на неку адресу).

На овај начин може да се дође до 2 хиљаде библиотечких јединица, указала је Ињац, уз напомену да је цео поступак још у експерименталној фази.