Симић је у интервјуу за данашње издање дневног листа “Политика” објаснио да се ту првенствено мисли на одређивање критеријума за формирање нових општина са српском и неалбанском већином и на овлашћења тих општина како би се Србима и другим неалбанцима омогућио безбедан и нормалан живот.

Званичан сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.

У Платформи Београда за преговоре о будућем статусу Космета пише да ће Скупштина Косова моћи да доноси одлуке и усваја законе из области од виталног интереса за Србе тек ако за њих гласа већина српских посланика у косовском парламенту. Да ли ће Албанци прихватити да оваква одредба стоји у уставноправном акту Космета?

– Овај српски захтев није нов. Још 2001. године ја сам био у тиму за припрему предлога текста за Правни оквир Космета, који је касније преименован у Уставни оквир. Тражио сам да оваква одредба уђе у Уставни оквир као заштита од мајоризације Албанаца над Србима, међутим то није прихваћено. Последица тога је тежак положај Срба на Космету и непоштовање њихових права. Дошло је време да се људска и мањинска права Срба и осталих неалбанаца на Космету поштују.

По предлогу из Платформе за преговоре, у вишим судовима на Космету требало би да остану међународне судије:

– Стање у правосуђу на Космету је лоше, што је у свом извештају навео и специјални изасланик УН за процену испуњености стандарда на Косову и Метохији Каи Еиде. У вишим судовима треба да буду међународне судије, али и судије Срби. То је веома важно јер ће виши судови одлучивати о жалбама на пресуде које су донели општински судови по споровима у којима су Срби учесници. Не сме се дозволити да само судије Албанци одлучују о поменутим жалбама.

Да ли ће се у преговорима инсистирати на ставу да Косово и Метохија убудуће има широку аутономију у оквиру Србије?

– Управо тако. То је кључна реченица у Платформи. Око овог става српски преговарачки тим има потпуно јединство.

Кад ће бити објављена и прва три дела Платформе?

– После састанка у Бечу требало би да се одржи састанак нашег преговарачког тима на којем ће се одлучити како и кад ће се објавити прва три дела Платформе. Иначе, она се односе на међународни аспект одређивања будућег статуса Косова и Метохије, затим на положај Космета као покрајине са широком аутономијом у Србији, на права косметских Албанаца на Косову и у Србији, али и на права Срба и осталих неалбанаца на Космету.