За решење у виду "статуса пре 1999. године" одлучило се 12 одсто испитаника, за решења означена као "подела" и "република у СЦГ" по 10 одсто испитаника, док је њих 6 одсто одговорило да би најбоље решење била независност.

У историјској перспективи, при чему су узети у обзир одговори из априла 1998, новембра 2000, јула 2005. и јануара 2006. године, на исто питање за независност у садашњим границама 1998. године изјаснило се 4 одсто испитаника, 2000. године 1 одсто, 2005. године 7,5 одсто, а 2006. године 6 одсто.

За решење "република у СЦГ" 1998. године определило се 4 одсто испитаних, 2000. године 10 одсто, 2005. године 7,5 одсто, а у јануару 2006. године 10 одсто испитаника.

За понуђено решење "независност али подела" у априлу 1998. године изјаснило се 10 одсто испитаника, у новембру 2000. године 21 одсто, у јулу 2005. године 15,4 одсто, а у јануару 2006. године 10 одсто.

За решење "аутономија у Србији" 1998. године изјаснило се 65 одсто испитаних, 2000. године 49 одсто, 2005. године 32,3 одсто, а 2006. године 41 одсто испитаних.

У оквиру истог истраживања испитивано је и како присталице појединих странака гледају на решење косовског питања.

Резултати овог истраживања показали су да је 47 одсто присталица странака у Влади за аутономију унутар Србије.

Када је реч о присталицама Српске радикалне странке (СРС), њих 49 одсто заговара аутономију унутар Србије, исто чини и 49 одсто присталица Демократске странке (ДС), 61 одсто присталица Социјалистичке партије Србије (СПС), 34 одсто присталица Покрета снага Србије (ПСС), као и 35 одсто неопредељених и 29 одсто оних који не гласају.