Он је посебно указао на извештај специјалног изасланика УН о испуњености стандарда на Косову и Метохији Каја Еидеа, у којем је врло јасно изнет тежак положај српске заједнице на Косову и Метохији.

Лазић је навео да је од 1999. године више од 230 хиљада косметских Срба напустило покрајину и да за њих тешко да може бити повратка на своја огњишта, с обзиром на чињеницу да на Косову и Метохији недостаје поштовање темељних слобода и права човека.

Говорећи о децентрализацији, потпредседник Спољнополитичког одбора Скупштине СЦГ навео је да она треба да донесе институционални оквир за успостављање безбедности за мањинске заједнице и обезбеди услове за повратак расељених.

Према његовим речима, неопходно је створити механизме превенције како албанска страна не би наметнула решења противна интересима српске заједнице, при чему децентрализација треба да обезбеди самоуправу српској заједници тамо где она чини већину.

Лазић је указао на то да је Србија спремна да понуди компромисно решење за будући статус Косова и Метохије и додао да то подразумева најширу могућу аутономију унутар државне заједнице СЦГ, уз уважавање интереса косовских Албанаца.

Он је упозорио на то да би било које наметнуто решење било контрапродуктивно по стабилност и да би охрабрило многе сецесионистичке покрете широм света и истакао да се само компромисом, кроз директне разговоре, може убрзати интеграција у европски простор јер је интерес Европе да види интегрисан Балкан, а не увећање броја малих државица, неспособних да опстану.

Заменик специјалног изасланика УН за Косово и Метохију Албер Роан поднео је данас на овој конференцији извештај о току преговора о будућем статусу покрајине.