Хрустановић је навела да ће у четири дана прославе заинтересовани моћи да посете манифестације које се односе на историју, традицију и актуелни живот престонице и истакла да ће централни догађај бити на Тргу Републике где ће бити постављен лавиринт, у којем ће на 1,5 километара зида бити изложено хиљаду фотографија Београђана.

Аутор пројекта Борис Миљковић нагласио је да ће на том зиду бити изложени "отисци погледа, које су Београђани вољно дали за свој град" и напоменуо да се тим поводом у фебруару сликало чак 5.000 људи.

Директор Белеф центра Милена Стоићевић наговестила је да ће Историјски архив Београда организовати изложбу "Један обичан дан", на којој ће бити изложене фотографије Београђана с краја 19. и почетка 20. века.

Она је указала на то да ће посебан доживљај бити трка олдтајмера који су 1939. године били учесници једине трке Формуле 1 у Београду.

Током манифестације биће промовисане и значајне публикације о Београду и знаменитим личностима српске историје и културе и одржане позоришне представе посвећене Николи Тесли, Јовану Стерији Поповићу и аустријском композитору Волфгангу Амадеусу Моцарту.

Београдска недеља дизајна, која ће бити одржана у Центру "Сава", промовисаће престоницу на својеврстан начин, уз присуство многобројних познатих домаћих и светских дизајнера.

Скупштина Града ће 17. априла одржати свечану седницу, на којој ће прогласити добитнике Награде Града Београда за 2005. годину.

Градски секретар за културу Дарјан Михајловић најавио је да ће на углу Кнез Михајлове и Чика Љубине улице 18. априла бити извучени парови за Европско првенство у ватерполу, које ће се почетком септембра одржати у Београду, уз концерт на коме ће учествовати група "Београдски синдикат" и Марчело.

Манифестација "Дани Београда" одржава се у априлу поводом сећања на 16. април 878. године када је име Београд први пут поменуто у једном писаном документу - писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису, док се 19. април памти по томе што је 1867. године последњи турски комадант Али-Риза паша симболично предао кључеве кнезу Михаилу на Калемегдану, чиме је престала турска окупација, која је трајала три и по века.