Којадиновић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом тог значајног догађаја, подсетио на то је да је, уз помоћ неколико релевантних институција, номинациони досије урађен у Заводу за заштиту споменика културе Србије крајем прошле године, а да је Унеску предат у јануару.

Наши средњовековни споменици са Косова и Метохије имали су јаку конкуренцију, али је документација била изузетна, навео је министар и напоменуо да су стручњаци са Космета такође помогли у томе да посао буде завршен на најбољи начин.

Према његовим речима, на листу светске културне баштине већ раније су уврштени манастири Стари Рас, Студеница и Дечани, а у јануару је предата и номинација за археолошки локалитет Гамзиград.

Конзерваторски радови на Пећкој патријаршији ће, уз благослов патријарха Павла, бити настављени, а ова година је, када је реч о санацији седам наших споменика културе на Космету, боља него претходне две, указао је Којадиновић.

Томе су, како је оценио, допринели и добри контакти са министром културе у привременим органима Косова Астритом Харачијем.

Којадиновић је указао на то да је ове године и обнова Хиландара текла много боље и да су радови увелико одмакли, између осталог и захваљујући бољој сарадњи са Министарством културе Грчке.

Директор Националне комисије за сарадњу са Унеском Јован Ћирилов оценио је да упис средњовековних православних споменика, осим признања њиховој посебности, има и психолошки значај за наш народ у покрајини, али представља и обавезу за локалну власт.

Он је оценио да су тога свесни и КФОР и УНМИК, који имају обавезу да чувају шири простор око наших манастира.

Ћирилов је указао и на обавезу рестаурације и конзервације цркве Богородице Љевишке, која је током насиља Албанаца над Србима у марту 2004. године великим делом уништена, а посебно њено сликарство.

Према његовим речима, за обнову уништених цркава на прошлогодишњој донаторској конференцији у Паризу прикупљено је 20 милиона долара, а део тих средстава прослеђен је Министарству културе Владе Србије.

Говорећи о Гамзиграду, археолошком локалитету на коме се налазе остаци римског античког града Феликс Ромулијана, Ћирилов је навео да је његова номинација за упис у светску културну баштину прошла прву експертизу.

Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић навела је да су три наша споменика културе, осим на листу светске културне баштине, уписана и на листу добара у опасности, што значи да ће око њих бити успостављена заштитна зона.

Марковић је упозорила на то да ће, после обнове Богородице Љевишке, подједнако тежак задатак бити да се урађено и одржи, и подсетила на то да је кров којим је црква била покривена већ једном скинут.

Којадиновић је на конференцији саопштио да је од пре неколико дана у поседу наше државе печатни прстен кнеза Строимира из 9. века, који представља најстарији доказ државности Србије.

Он је навео да је прстен недавно купљен у једној аукцијској кући у Минхену у Немачкој и најавио да ће Министарство културе посебно обележити повратак прстена у Србију.