Фото: Taнјуг

Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Коштунице у целини.

"Господине председавајући, уважени господине председниче Владе Аустрије, ваше екселенције, поштоване даме и господо,

Као председник Владе Србије и копредседник преговарачког тима желим посебно да укажем на велики значај чињенице да српска и албанска страна данас разговарају. Власти Србије су снажно опредељене за постизање компромиса и уверен сам да делимо заједничко уверење да су стрпљиви разговори једини пут који нас може довести до споразумног и компромисног решења.

Такође, уверен сам да се сви слажемо да морамо поћи од кључне чињенице да Срби и Албанци вековима живе заједно и да смо кроз историју пролазили кроз много различитих фаза. Данас једноставно морамо прихватити европске стандарде за проналажење адекватног облика уређења заједничког живота. У сваком случају, не може се бежати од логике и здравог разума и рећи како Срби и Албанци треба да живе заједно унутар покрајине, а да исто правило заједничког живота не важи када треба пронаћи ваљано европско решење за покрајину Косово и Метохију унутар Србије.

Циљ наших разговора је несумњиво да дођемо до компромисног решења за будући статус Космета. Прилика је да захвалим специјалном изасланику генералног секретара што је, преузимајући изузетну одговорност, успео да организује данашњи разговор. Истовремено, посебно наглашавам чињеницу да се ови разговори воде под покровитељством Савета безбедности УН. Оквир за наше разговоре утврђен је сасвим јасним правилима. Ту, пре свега, мислим на начела и правила која произлазе из Повеље УН, Хелсиншког завршног акта и Резолуције СБ 1244, а сва та три документа недвосмислено гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије и њене међународно признате границе. Ово је заиста важна прилика да српска и албанска страна, заједно са господином Ахтисаријем као специјалним изаслаником генералног секретара, размотре будући статус покрајине, поштујући свакако начела на којима почивају саме Уједињене нације и заправо целокупан међународни поредак.

Одмах затим, стало ми је да укажем и да су оквири и домашај нашег разговора, осим овим поменутим највишим начелима, јасно утврђени европским стандардима који прописују на који начин се решавају питања националних мањина какав је случај са албанском заједницом у покрајини. Зато бих, између осталог, истакао да је добро што се ови разговори воде управо у Бечу, граду који умногоме представља симбол високих европских стандарда, а добро је што и специјални изасланик господин Ахтисари долази из европске државе која је дала значајан допринос свеукупном уважавању европских правила, вредности и стандарда.

И најзад, осим начелног опредељења за компромис као увек пожељно и добро решење, сви ми за овим столом имамо конкретну обавезу и одговорност да тај компромис пронађемо јер то јасно следи из руководећих принципа Контакт групе, усвојених и од стране Савета безбедности. Све то, господине председавајући, намеће закључак да је циљ наших разговора да пронађемо компромисно решење за Косово и Метохију, поштујући начела и правила Повеље УН, резолуција СБ, европске стандарде и вредности и руководеће принципе Контакт групе. У име своје владе, потврђујем да Србија надасве жели такво компромисно решење и да је Србија чврсто решена да допринесе изградњи стабилног, мирног, просперитетног и на демократским вредностима уређеног региона.

Фото: Танјуг

Свако компромисно решење истовремено је правично решење, а то значи да су обе стране сачувале своје темељне интересе. Наглашавам да је и за Србију важан и суштински интерес да се покрајина демократски развија, и да албанска, српска и све друге заједнице на Косову и Метохији свестрано напредују. С друге стране, мени није, а претпостављам ни вама, из досадашњег европског искуства познат случај да се на територији једне демократске државе стварала нека нова држава. Сви добро знамо да се у европској историји не може пронаћи макар један преседан који би могао да послужи као аргумент да се Србији одузме 15 одсто њене територије, да се противно вољи Србије промене њене међународно признате границе и да се, од свих демократских земаља у Европи, баш Србија распарчава.

Добро је да се за овим столом јасно чује наш став да Србија неће прихватити да се на 15 одсто њене територије прави нека друга држава. Наш је чврст став да једноставно треба заборавити помисао да је за будући статус Косова и Метохије могуће наћи решење које би било супротно европским стандардима, страно европском искуству и противно начелима међународног права.

Србија је, господине председавајући, одлучна да пронађе европско решење и безрезервно је спремна да обезбеди суштинску аутономију за албанску заједницу у покрајини. Користим ову прилику да позовем албанску заједницу да заједнички, са ослонцем на демократске европске принципе и вредности, градимо нову, заиста суштинску аутономију за Косово и Метохију. Ми смо данас, први пут у историји наших дугих односа, у могућности да европско искуство и европске стандарде уградимо у заједничку будућност покрајине. Чињеница је, наиме, да покрајина Косово и Метохија никада раније није била уређена на чврстим демократским начелима која би послужила као основ суштинске аутономије. У име тежње ка компромисном решењу, посебно наглашавам да је демократска Србија данас способна и спремна да за Косово и Метохију обезбеди најширу, суштинску аутономију, што би, уверен сам, гарантовало стабилан, миран и демократски развој покрајине, Србије и целог региона.

Суштинска аутономија за Косово и Метохију мора бити гарантована и конкретизована уставним решењем које би било резултат правог уставног договора. Ако је такав уставни договор за Косово и Метохију изостао током целог прошлог, па и на почетку овог века, и ако смо због тога током историје имали тешке периоде међусобног неразумевања, сукоба и прогона, ови преговори би требало да буду стварни почетак квалитативно потпуно новог, споразумног решавања основних уставних питања, тј. питања уставног уређења Косова и Метохије.

Устав сваке земље представља јединство двеју кључних ствари: општих уставних принципа својствених модерној уставности и специфичних уставних решења која одговарају датим историјским условима и приликама. Тамо где је био весник и чувар демократије и људских права, устав је увек био спој универзалних вредности модерног времена и гаранција оних посебности које одликују конкретну државу и конкретно друштво. Ово је нарочито карактеристично за модерне европске државе сложеног етничког, верског, културног или неког другог састава, које су успевале да такву сложеност очувају и уреде делатним уставним решењима.

Наш предлог, који ћу овде укратко изложити (текст наше платформе је достављен и унапред познат), ослања се управо на богату европску традицију свеобухватног и демократског решавања дубоких, дуготрајних и тешких спорова унутар једне државе. Оквир решења који предлажемо, наиме, трага за уставним механизмима и гаранцијама у специфичним околностима Србије и Косова и Метохије, у тежњи да допринесе исходу који ће бити не само демократски него и обострано прихватљив, а трајан и пожељан са ширег међународног становишта.

Суштина овог предлога је у томе да принципи и конкретна решења, до којих треба да дођемо у преговарачком процесу, буду не само укључени у ред највиших уставних обавеза Србије и Косова и Метохије већ и међународно гарантовани. Реч је, као што сам нагласио, о оном облику уставног решења за Косово и Метохију унутар Србије које називамо суштинском аутономијом. Она би била гарантована Општим споразумом и Уставом Србије, који би садржавао њене основне принципе.

Начин на који наш уставни предлог решава ово важно уставно питање добро илустурује генерални приступ о суштинској аутономији. Покрајина би самостално обављала послове и задатке неопходне за њен унутрашњи економски, социјални и културни развој и Косово би могло да преузме највећи део одговорности за свој привредни развој и добробит грађана. У оквиру самосталних надлежности, покрајина би располагала финансијском аутономијом, што подразумева пореску политику, политику јавних прихода, улагања и расхода.

Србији би, према овом концепту поделе надлежности, припале оне функције које произилазе из њеног уставног устројства. То су надлежности везане за њену улогу у међународним односима као суверене државе и ту пре свега мислим на спољне послове и контролу граница. Функције одбране не би се спроводиле у покрајини јер би покрајина, како је то речено у излагању председника Тадића, била демилитаризована. Надаље, Србија би задржала одређен број заштитних функција – у области основних права, у заштити свог верског и културног наслеђа у покрајини, као и у области посебних царинско-инспекцијских послова. Наравно, подразумева се да ће Србија и покрајина Косово и Метохија напредовати у процесу стабилизације и придруживања, што значи да с правом можемо рачунати да би, у новим условима мира и безбедности, дошло до нужног међусобног приближавања када је реч о монетарној и царинској политици.

Циљ овакве поделе надлежности свакако није да се установе два потпуно одвојена, паралелна система власти и управљања, која би била повезана само спољном граничном опном. Напротив, уставом би се утврдиле области сарадње између Београда и покрајине у циљу сваког уклањања препрека слободном кретању људи, робе, капитала и услуга. Били би, осим тога, утврђени посебни облици сарадње у појединим секторима као што су банкарство и платни промет, усклађивање пореске политике, инфраструктурни системи, комуникације, што би суштински допринело економском развоју и бржем укључивању у европске интеграционе процесе.

Уставне надлежности Косова и Метохије спроводиле би покрајинске институције законодавне, извршне и судске власти. Оне би биле слободно биране од стране грађана Косова и Метохије и, у складу са тим, Косово би имало Скупштину бирану на непосредним изборима. Због специфичне националне структуре покрајине, Скупштина би имала унапред одређен гарантовани број посланика који представљају Србе и остале неалбанске заједнице. Када су у питању скупштинске одлуке које се тичу виталних интереса српске заједнице, укључујући и доношење покрајинских закона, треба предвидети да се одлука не може ваљано донети ако за њу не гласа и већина посланика српске националности.

И остале покрајинске институције, Влада и судови, као и јавна управа треба својим одговорним радом да допринесу остваривању концепта суштинске аутономије Косова и Метохије.

Полазећи од чињенице да у данашње време међународна сарадња знатно превазилази пуке међудржавне односе и да, сходно томе, међународни односи нису само предмет рада класичне спољне политике, сматрамо да Косово и Метохија може и треба да спроводи међународну сарадњу у свим областима својих уставних надлежности. Партнери покрајини у тим односима могу бити државе, региони и међународне организације уколико за такве односе није неопходан међународноправни субјективитет. За овакву врсту сарадње субнационалних јединица у данашњем свету развијених комуникација, а посебно у складу са праксом европских интеграција, постоје већ развијени стандарди. Они се тичу не само међусобних правно-уговорних односа између партнера у сарадњи него и обавеза субнационалних јединица према сопственој држави.

Предлог уставног решења за будући статус Косова и Метохије, који сам изнео у основним контурама, као предлог је у највећој мери отворен. У случају да се око њега постигне сагласност, он би свакако могао бити споразумно допуњаван новим идејама и бољим решењима, што је без сумње пут ка траженом споразуму.

Србија је, господине председавајући, била и остаје поуздан партнер међународној заједници, оличеној у Савету безбедности и Контакт групи, у напору да се дође до правичног решења које би обезбедило стабилност, просперитет и развој демократије у покрајини и Србији. Свакоме мора бити јасно да је споразумно решење истовремено у животном интересу стабилности и будућности демократских поредака на Балкану. У свему је, уверен сам, најважније да се одлучно искључи свака помисао на примену сваког облика насиља, било оно правно или физичко, а да до тога не дође највећу одговорност свакако сноси међународна заједница. Решење, јасно речено, лежи у поштовању принципа међународног права, елементарне праведности и, разуме се, уважавању суштинских интереса како Србије тако и албанске заједнице у покрајини. Стало ми је да све присутне уверим да Србија има довољно државотворног искуства да као европска демократска држава прихвати и обезбеди најбољу меру аутономије за покрајину, као што има довољно државотворног искуства да не допусти оно што ниједна европска демократија не би допустила, а то је стварање неке друге државе на сопственој територији.

Господине председавајући, смисао мога обраћања био је пре свега у томе да јасно ставим до знања спремност Србије на договор и постизање компромисног решења. То ми видимо као једини пут, свесни да сваки други неминовно значи стварање дубљих и дугорочнијих проблема. Разговори су, убеђен сам, најзад озбиљно започели и више је него важно да се, после данашње изузетно важне размене ставова, наредне рунде пажљиво припреме. Сви смо без сумње свесни важности времена и потребе да се, у интересу свих, до договора дође што је пре могуће, али позивам на опрезност према последицама непромишљено кратких и вештачки наметнутих рокова. Убеђен сам, после свега, да излаз можемо наћи уз заједничку добру вољу и уз спремност на поштовање начела међународног права и темељних демократских вредности. У име Владе и грађана своје земље, на овом месту потврђујем да Србија, са таквом вољом и таквом спремношћу, пружа руку споразумном решењу", навео је у говору председник Владе Србије.