Војислав Коштуница

Поједини политички аналитичари већ су установили како је влада Војислава Коштунице, као ниједна претходна, имала тако мало наклоности медија, а тако много позива на одговорност и оставку и пре истека првих сто дана. Уредник часописа «Нова српска политичка мисао» Ђорђе Вукадиновић написао је ових дана да у таквој атмосфери главну «програмску» дилему многих министара представља то да ли да се уопште распакују по својим кабинетима. Према Вукадиновићу, првих сто дана за Коштуничину владу били су поплочани таквим искушењима да ће све друго бити много лакше, или га уопште неће бити.

Самом Коштуници део јавности замера много тога. У почетку су га сумњичили да на место председника Србије намерава да изгура радикала Томислава Николића. Касније је та «сумња» отпала, али је остала она да се преко подршке социјалиста мањинској влади, «Милошевић поново враћа на власт». Неки медији оптужују Коштуницу да се као премијер од јавности «крије успешније од самог генерала Младића», други га ипак примећују како свакодневно на некој бини по унутрашњости Србије стоји иза председничког кандидата владајуће коалиције Драгана Маршићанина и како на тим предизборним скуповима говори много гласније него раније у сличним приликама. Као председнику владе замерено му је и то што до сада није дао ниједан «економски интервју». Ни овај који следи, поводом сто дана од формирања владе и поводом критика изрицаних на њен рачун, није дакле, «економски». Почиње управо питањем – зашто премијер ретко говори о економији. Да ли због поделе посла у влади, или због тога што за првих сто дана на ту тему и није имало много шта да се каже.

«Имало је наравно, много шта да се каже на ту тему и ја сам то у разним приликама чинио за ова три месеца», каже на почетку разговора за «Време» Војислав Коштуница. «О томе су говорили и ресорни министри и потпуно је природно да они о томе говоре више. Ја сам се више бавио целином свих промена, пре свега јачањем институција, изградњом правне државе, борбом против корупције, доприносом нове владе очувању државне заједнице и свим оним што је урађено у тражењу решења за Косово и Метохију као и сузбијању насиља од 17. марта.»

ВРЕМЕ: Рекли сте пре више година да вам је циљ да Србија једног дана буде досадна, демократска земља. Недавно сте на предизборном митингу у Чачку тврдили како се у Србији данас живи и боље и спокојније него пре стотинак дана. Којим бисте аргументима могли да браните тезу о бољем и спокојнијем животу? Има много оних који тврде да овде, нажалост, поново постаје све занимљивије, никако досадније.

КОШТУНИЦА: Навешћу неколико примера. Прво, једна срећна држава подразумева да у њој постоје све институције и да оне нормално функционишу. То је та прва промена која смањује тензије и политички живот на неки начин чини досадним. Ако покушамо да се вратимо у време од пре годину дана или више, и сетимо се свих напетости које су постајале, све су оне биле везане за средишну институцију у сваком демократском систему, за скупштину. Да ли је скупштина легитимна или није, да ли влада има подршку већине или нема, да ли је влада изнад скупштине и да ли је контролише, или је обрнуто, да ли је влада дужна да спроводи одлуке Уставног суда или не, да ли се може гласати из скупштинске сале или из даљине... Све то је раније доносило велику напетост и свега тога сада нема. Затим, настојали смо у оквиру владајуће већине да у раду скупштине учествују све политичке странке. На неки начин смо пођеднаку пажњу поклонили и странкама које стоје иза владине већине, али и странкама које су у опозицији. И повукли смо потез који је без преседана у нашем новијем политичком развитку, нарочито после 5. октобра - да се у рад веома важних скупштинских одбора, пропорционално њиховој снази, укључе све политичке странке. И да истовремено представници опозиционих странака председавају радом појединих скупштинских одбора. Усвојени су и неки закони чије је доношење раније било незамисливо. На пример, онај о спречавању сукоба интереса ће деловати превентивно на сузбијање корупције. Такав закон је посебно неопходан за друштво у коме имате много корупционашких случајева, у којем каткад богати а корумпирани појединци праве послове са појединим министрима, посебно у друштвима у којима живот, када је реч о оваквим случајевима, није ни најмање досадан.

ВРЕМЕ: Али осим досаде, помињали сте и «бољи живот». Да ли то подразумева само законе?

КОШТУНИЦА: Не. Институције, закони и независно судство су само претпоставке да би се живело боље. Наравно, не може се одмах живети боље јер је потребно да оно што претходи бољем животу почиње да даје резултате. Ја сам употребио израз – спокојнији живот – и то је нешто што се брже види, што људи брже осете. Промене у квалитету живота, виши стандард, то је нешто што ће такође доћи. Мада не бих хтео нешто што не мора бити у целини заслуга само ове владе да припишем овој влади, ми у овом тренутку имамо пораст производње, имамо већа улагања у пољопривреду, путну инфраструктуру... Нешто што је такође позитивно и што ће привреду покренути је и сузбијање сиве економије, ефикаснија наплата пореза, као и ефикаснија царинска контрола.

ВРЕМЕ: На вашу владу од првог дана има доста повика да нас враћа на време пре 5. октобра. Да је заузела курс који води ка изолацији земље, да према свету води чак «изазивачку политику», а код куће покушава да гради неки «нови патриотизам»...

КОШТУНИЦА: Нисам досад наишао на ваљане доказе за ове приговоре. Влади је у суштини највише замерано зато што је она мањинска. То тек не разумем. Јер мањинске владе постоје свуда у свету. Сви они који предност дају апсолутној и неконтролисаној власти, сви они који вршење власти доживљавају на један помало мисионарски начин, сви они који праве одсечну поделу на реформисте и кочничаре реформи, сви они који сам покушај да се власт са неким дели или да има додатна ограничења тумаче као нешто неприродно не могу а да се не ишчуђују самој идеји мањинске владе.

ВРЕМЕ: Примедба да Србију враћате у стање пре 5. октобра највише се односи на приближавање социјалиста власти.

КОШТУНИЦА: Када саберем и одузмем све приговоре на рачун владе, све се своди на то да је њена главна мана то што је она мањинска. Чињеница да социјалисти подржавају владу, а да при томе то нема никаквог негативног утицаја на политику владе је нешто што је више него јасно. Више пута сам већ говорио - социјалисти су изашли на изборе, та странка није забрањена, има своје посланике у Скупштини Србије, ни на који начин није утврђено да неки посланици у тој Скупштини имају више права од оних других. Ако је то тако, онда ја, у нечему што није директно учешће социјалиста у власти, већ индиректно путем подршке политици ове владе, једноставно не видим неки проблем.

ВРЕМЕ: Недавно су Вас подсећали како сте некада радо говорили да сте једини бивши опозиционар који се никада није ни видео ни руковао са Милошевићем, а сада сте искористили прву прилику да их приближите власти.

КОШТУНИЦА: Да, с том битном разликом да Милошевић више није на власти. Није чак ни у Београду, већ је у Хагу, и социјалисти више нису на власти. То је та разлика. Сарађивати с њима пре 5. октобра и поготово тајно и криомице и сарађивати с њима више од три године после 5. октобра и то не уз њихово учешће у влади већ само подршку, је нешто сасвим друго. Поред тога, све то може да води нормализацији политичког живота. Верујем да ће се у једном тренутку видети колико је тај потез био значајан, не у смислу опстанка једне владе, него сређивања односа између политичких странака. Не могу се у Србији стално водити различите врсте грађанских ратова, укључујући и оне између политичких странака.

ВРЕМЕ: Вашу владу критикују и због недостатка јасне «легитимацијске приче». Владе за време Милошевића причале су о патриотизму, макар и о оном наказном, Ђинђићева влада је непрекидно говорила о реформама. Ваша нема никакву препознатљиву причу.

КОШТУНИЦА: Мислим да је та препознатљива легитимацијска прича врло брзо откривена, одмах после 5. октобра, не када је ова влада формирана. И на тој причи, легализму, мени лично и ДСС је још тада замерано. Ова влада се залаже за правну државу, нормално законско уређење државе. Залажемо се за правну државу и Европу и то је наш легитимацијски основ. Када кажем правна држава, мислим не само на придев, већ и на именицу – држава. На очување њене целовитости, када је реч о државној заједници Србије и Црне Горе, затим регулисање статуса Косова и Метохије у оквирима Резолуције 1244. А затим, мислим наравно и на правну државу, на владавину закона. Имали смо у претходној влади ситуацију да се говорило о реформама, али неутемељеним на законима. Била је нека врста револуционарног ентузијазма за реформама, али неукорењеним у законима. Назван је тај покрет с правом револуционарним реформизмом. Последице таквог приступа су видљиве. Хтело се у Европу али на такав начин да је легитимација за то била «шећерна афера». Да су ствари јасно законски уређене, да је јачала независност судова, да је свега тога било, били бисмо неупоредиво ближе Европи него што смо то данас.

ВРЕМЕ: На челу сте прилично разнородне коалиције. Споља гледано изгледа као да неко из те владе једног дана захвати воду, па је сутра неко други проспе. Било је у ових сто дана много противречних и неспретних изјава министара, па накнадног ублажавања или негирања изреченог. Како Вама изгледа функционисање тима на чијем сте челу?

КОШТУНИЦА: Свакако да је једна партијски хомогена влада по правилу ефикаснија од оних коалиционих, партијски хетерогених. У нашим условима то још више важи јер не постоји ни довољно развијена свест о томе шта су странке и шта је њихова улога. Добра страна овакве коалиционе владе је у томе што постоји и једна врста поделе власти и унутрашње контроле власти између странака које владу чине. Влада је у једном смислу углавном програмски и идеолошки хомогена јер је чине странке сличне идеолошке оријентације - странке центра и десно од центра. Све друго што се виђа у раду владе и што несумњиво представља проблем, спада у уобичајене дечије болести парламентаризма код нас.

ВРЕМЕ: Ако високи функционер једне странке из те коалиције каже како је Легија «спона између Милошевићевог и Коштуничиног национализма», није ли необично да сви заједно седите у истом тиму када једни о другима тако лоше мислите.

КОШТУНИЦА: Слажем се да ту има различитих ствари. Али враћам се на ту причу о првим клецавим корацима. Код нас и људи који имају водећу улогу у појединим странкама не знају заправо шта је парламентарна демократија, шта су партије или партијски системи. У демократским државама коалиционе владе могу да трпе највеће разлике, али да све то буде уређено коалиционим споразумом. Код нас има тих дисонатних изјава повремено, али оне до сада нису, по мом суду, угрозиле деловање владе и њен основни политички курс.

ВРЕМЕ: Ваша влада је у ових сто дана приступила темељној ревизији свега што је учињено у протекле три године. Говори се чак и о «осветничком курсу» према свему што спада у Ђинђићево наслеђе. Има ли, по Вама, ичег доброг што је остало од претходне власти?.

КОШТУНИЦА: Свакако да има. Пре свега то је монетарна стабилност, затим приватизација у коју се ушло без обзира што у сваком сличном друштву увек има дилема да ли је један модел приватизације за који се власт определила, бољи или лошији од другог. Оно што је у том послу евентуално било спорно, биће подложно ревизији. Учињен је напор на самом почетку и око очувања државне заједнице, али се онда, када је после Београдског споразума много тога требало правно разрадити, кренуло се у правцу слабљења веза између Србије и Црне Горе. Обновљени су и односи са светом и суседима. Било је много тога што се морало урадити а што није урађено. Понављам, мало се урадило на изградњи правне државе и борби против корупције. Тако да су каснили закони који је требало да обезбеде независност правосуђа од извршне власти. Корупција је узела маха и опасно се приближила самој влади и то је нешто што ова нова влада, без икаквог реваншизма, мора да исправља. Највећи део закона које смо усвојили за ова три месеца односе се на економско- финансијску област, а чак девет закона се односи на правосуђе. Наше правосуђе је било ван свих, не европских, него цивилизацијских стандарда, потпуно упропашћено и унакажено законима који су поготово од тужилаштва направили продужени орган извршне власти.

ВРЕМЕ: Значи негирате осветнички карактер ваше владе?

КОШТУНИЦА: Постоји само «осветнички карактер» према свему ономе што је у збиљи угрожавање права грађана, према корупцији која је затечена и према неколико таквих случајева који су нас скупо коштали као што је «шећерна афера».

ВРЕМЕ: После сваке промене власти обично долази до радикалних промена у министарствима и многим пратећим службама. Ваша влада је устројена по вертикали, једна странка у потпуности брине о полицији и судству, друга о парама, трећа о капиталним инвестицијама. Та вертикала се пренела и на јавна предузећа. Да ли вам то смета? Чини се да раније постојање партијских фирми није било толико распрострањено.

КОШТУНИЦА: Било је тога и раније, што наравно не значи и да је добро. Али постоји један број јавних предузећа тесно повезаних са појединим ресорима и промене се не могу извршити уколико и ту нема промена. Било је у неким случајевима и неке врсте бојкота од људи који су се у тим предузећима затекли. Ту би требало бити врло уздржан, а уздржаности није баш увек било онолико колико је било потребно када је реч о кадровским променама.

ВРЕМЕ: Понекад све то личи на поделу плена?

КОШТУНИЦА: У оном делу у коме личи на поделу плена је нешто што осуђујем. И та подела плена је део неразвијене свести шта је демократија. Закони постоје да би били једнаки за све, да ствари не би почињале испочетка са сваком променом власти, али потребно је да се то промени и у главама људи.

ВРЕМЕ: На почетку се чинило како ће један од главних адута Ваше владе бити рад на новом уставу. Та прича је готово заборављена, мало ко више помиње устав.

КОШТУНИЦА: Влада је и ту могла да поступи другачије. Али пошли смо од тога да је бољи вишак демократије него њен мањак.Влада је овлашћени предлагач када је реч о Уставу Србије. Могла је да изађе са предлогом Устава, ослањајући се на чињеницу да је ДСС која се тим питањем посебно бавила имала свој предлог Устава још почетком 2002. године. И тај предлог је два пута мењала, да би га у лето 2003. упутила у скупштинску процедуру. Тај се предлог никада није нашао на дневном реду. Сматрали смо, међутим, да када је реч о Уставу, предност треба да има скупштина. Препустили смо скупштини да формира Одбор за уставна питања и почне рад на томе. И онда је почела опструкција. Ово наше залагање да све странке учествују у раду скупштине има и своју другу страну и цену коју плаћамо. То је опструкција која је неминовна, видело се то и ових дана када су усвајани неки закони. Рад на Уставу је успорен, али још постоје неке могућности да се ствари и ту покрену и убрзају.

ВРЕМЕ: Ових дана су и српски посланици из Скупштине Косова тврдили да су заборављени, да између њих и владе нема праве комуникације, да желе да чују јасан став из Београда како не би остали у неком политичком вакууму. Донедавно је изгледало да је бар око Косова постигнут политички консензус?

КОШТУНИЦА: Врло брзо се показало да иза тог незадовољства сарадњом са владом не стоји уопште посланичка група Коалиције «Повратак» него неколико посланика, ако не и један. Било је више разговара са представницима Срба са Косова и Метохије од којих су неки у Коалицији «Повратак».То узајамно обавештавање је ишло на нормалан и задовољавајући начин. И онда је, као што знате, њихово учешће у раду парламента морало да застане јер се у међувремену појавио план владе и јер су почеле консултације и са представницима Контакт групе, ЕУ, САД, НАТО-а око тог плана. О свему томе су практично посланици Коалиције «Повратак» обавештени. Ништа се у овом тренутку не дешава у косовском парламенту нити се може дешавати и у посланичкој групи док се не направи један корак даље у разговорима о плану Владе Србије о Косову и Метохији.

ВРЕМЕ: У свету се последњих недеља често пореде Београд и Загреб, посебно око сарадње са Хагом. Тамо је ХДЗ у предизборној кампањи величао све оно што је Хрватска учинила током рата, а онда је непосредно после избора 7-8 генерала отишло у Хаг, иако их у Загребу сматрају за хероје. Хрватска је тиме практично себи отворила врата према Европи. Где смо ми у тој истој причи? Ваш председнички кандидат Маршићанин ових дана упорно понавља како је Хрватској лакше јер је тамо постигнут консензус око сарадње са Хагом. Зашто и овде такав консензус није могућ?

КОШТУНИЦА: Овде, нажалост, није постигнут политички консензус ни у многим другим важним питањима. И око питања устава, државне заједнице, око неких системских закона, такође. Делимично и зато што је Хаг много теже и сложеније питање у нашем случају него у хрватском. Било како било, за даљу сарадњу са Хашким трибуналом неопходан је већи степен политичке сагласности него што га је до сада било, као и двосмерност у сарадњи са Хагом. То значи активнију улогу наше власти, али и више разумевања у Хагу да се овде полако приближавамо времену суђења пред нашим судовима. Тим пре што је неколико процеса који се тренутно воде ипак, показало да су наши судови у стању да суде за ратне злочине. Та двосмерност у сарадњи подразумева и да један број оптужених за које је ова држава гарантовала могу да буду на слободи до почетка суђења. У свему томе се Србији и Црној Гори није изашло у сусрет. Хрватској јесте.

ВРЕМЕ: Овде сви кажу да су за сарадњу са Хагом, али изгледа само под условом да њих то политички ништа не кошта. Сви кажу да нам је потребан што пре Национални савет за сарадњу, али нико не би да преузме одговорност.

КОШТУНИЦА: Савет ће бити формиран веома брзо и почеће да ради. Данас је јасније више него икад да никакав значајнији помак неће бити могућ на европском путу Србије и Црне Горе без сарадње са Хашким трибуналом. Ма шта ми мислили о међународној правди, о хашкој правди, то је сасвим свеједно. То је постала гола, објективна чињеница. И ма шта мислили о хашкој статистици која упућује на то да се највећи број Срба који су били на највишим положајима у држави и војсци налази у притвору у Шевенингену, сасвим је свеједно. Просто напретка неће бити и решења ће морати да буду нађена у једној озбиљној сарадњи и комуникацији са Хагом, Бриселом и Вашингтоном. Свако зна да избори нису прави тренутак за то. И, понављам, потребно је много више двосмерности у тој сарадњи. Некада има неразумевања и око тога шта су чисти факти. Рецимо око питања да ли се одређени људи налазе на територији Србије или не.

ВРЕМЕ: Ваш претходник, Зоран Живковић је недавно у једној ТВ емисији тврдио да је његова влада у Вашингтону већ отворила сва хашка врата тако што је био постигнут договор како да се у сарадњи са међународним фактором провери да ли је Ратко Младић на нашој тетриторији или не. Живковић се чудио што ваша влада није наставила то што је наводно, већ било договорено.

КОШТУНИЦА: Та сарадња се и без Младићевог случаја одвија природно за једну земљу која се интегрише са светом. Одговарајуће службе сарађују када је реч о подацима којима располажу, укључујући и кретање хашких оптуженика. Та сарадња до сада није дала резултата, није упутила ни на једну чвршћу чињеницу о томе где се Младић налази.

ВРЕМЕ: Београд има одређену дистанцу према Хагу, али истовремено још нема праве дистанце према злочинима који су се догодили.

КОШТУНИЦА: Док сам био савезни председник учинио сам један озбиљан напор да се ту нешто више уради оснивањем Комисије за истину и помирење. Сматрао сам да та комисија треба да настави са радом, али је она престала да постоји формирањем државне заједнице и Савета министара. Оно што отежава сарадњу са Хагом и посебно сагледавање властите одговорности за злочине који су и Срби починили у овим ратовима јесте чињеница да је један од народа у том доиста крвавом пиру који се догодио у последњих десетак година, скоро потпуно амнестиран. Реч је о Албанцима и њиховим политичким и војним вођама који су практично амнестирани од одговорности пред Хашким судом. Наравно, да би та ствар функционисала потребан је један минимум непристрасности и минимум сарадње. Без тога је тешко убеђивати нашу јавност да је сарадња потребна не само зарад истине већ и да би држава уопште опстала. Несарађујући са Хагом држава се заиста налази на путу самоизолације.

ВРЕМЕ: Све чешће се говори како судбина ваше владе зависи од онога шта ће на изборима да уради кандидат владајуће коалиције Драган Маршићанин. Шта ће се десити ако на овим изборима победе Николић, или Тадић.

КОШТУНИЦА: Има држава где партијска несагласност између председника државе и владе сама по себи не доводи до кризе владе. Не треба ту реч која је дошла из француске парламентарне традиције – кохабитација - везивати само за Француску. Тако нешто се недавно, после председничких избора догодило и у Словачкој. Код нас је све то другачије јер политички живот није до краја нормализован и због тога што све политичке странке немају исти статус. Оне га имају правно, политички га немају, а понајвише га немају у очима међународне јавности. То питање које се код нас поставља, док у неким другим земљама не би било постављено. Верујем иначе, у успех председничког кандидата владајуће коалиције из два разлога: зато што мислим да се за нешто мање од сто дана ова влада заиста понашала као влада свих грађана и влада закона

ВРЕМЕ: Штабу господина Маршићанина је у једном тренутку замерено да је покушао да «испрља» кампању изјавом Дејана Михајлова. Остао је утисак како дозирано износите нешто што само ви у власти знате и како имате одређене залихе изненађења за наставак кампање.

КОШТУНИЦА: Колико је само, када је реч о убиству Зорана Ђинђића, било невероватних тумачења у јавности као и пропуста оних који су морали да се старају о безбедности премијера. Колико је било неодговорности у претходној влади која ниједног тренутка није помислила да би могла да сноси неку врсту одговорности, јер несумњиво није предузето све да би се премијер заштитио. Касније су кренуле невероватне медијске манипулације које су ишле из Бироа владе за комуникације. Све је то познато, све је то јако оптеретило политички живот и последице тога се осећају до данас. Хтео бих заиста да ставим тачку на све то и кажем – суд је тај који једино може и има право да утврди ко стоји иза убиства Ђинђића и шта се стварно десило. Кад је реч о самој кампањи, и ту постоји једна врста суда. То су сами избори. Они ће дати, између осталог, и неку оцену ко је и колико водио прљаву кампању и колико се таква кампања уопште исплатила. Свако додатно отварање те приче би само штетило.

ВРЕМЕ: У једном тренутку је изгледало да ће овде председника државе бирати Легија. Је ли предстојеће суђење адут за власт?

КОШТУНИЦА: То апсолутно не сме да има било какве везе са кампањом. Ова Влада је заиста широкогрудо у односу на понашање претходне владе желела да Србија има председника и ставила је себе у ситуацију да се избори одржавају тачно сто дана од њеног формирања. И самим тим није могла да спречи да се много тога деси и изађе на површину током кампање што је постојало или настало за мандата претходне владе.

ВРЕМЕ: Пре неколико година од вас су грађани тражили да их «спасите из луднице». Сада сте поново, преко предизборне кампање у којој учествујете, у масовној комуникацији са грађанима Србије. Шта вам они данас траже? Овде је приличан број оних који тврде да поново идемо према некој лудници.

КОШТУНИЦА: Захтеви људи нису исти као 2000. Тада је био један општи вапај да се избавимо из једног ауторитарног политичког поретка. То се више не чује. Људи се данас обраћају са конкретним проблемима. Не живи се добро, нема онолико правде колико би људи хтели да је има, виде они да има оних којима иде јако добро а да су основе за такав живот створене много раније, у нерегуларним условима у Милошевићево време. Људи виде да се све то не може одмах променити и углавном помињу своје личне невоље, или проблеме фирми, различите начине на које су те фирме приватизоване. То је оно што најчешће чујем.
Ненад Љ. Стефановић
антрфиле

ГОСПОДИН ЛЕГИЈА

ВРЕМЕ: Вама лично замерено је што сте Легију назвали «господином», као да код њега има ичег господственог.

КОШТУНИЦА: Реаговао сам само на новинарско питање у коме је некоректно било садржано то – шта мислите о предаји «господина Легије». Иронично сам одговорио и свима на утеху, васцелој нашој јавности могу да кажем да наравно никада надимку неког човека не бих додавао оно «господин». Али једноставно сам био изазван начином на који ми је питање било постављено.

антрфиле

ЈОЧИЋ

ВРЕМЕ: Стално инсистирате на томе да Србија мора да буде озбиљна држава. Може ли озбиљну државу да не занима превише где је Легија био свих ових месеци? Зар је то заиста толико неважно како је рекао министар Јочић?

КОШТУНИЦА: То је мање важно у односу на чињеницу да смо добили првооптуженог који ће моћи да говори на том процесу. Где је пре тога био је свакако мање важно од тога да га имамо. Као што знате неких оптужених нема, а неки не могу да говоре пошто су мртви. Легија је ту, није ни у бекству и није мртав. Све оно што је претходило томе, може бити значајно само у оном делу који је релевантан за суд. У оној мери колико је то релевантно за сам процес биће важно утврдити где је Легија био пре него што се предао.

антрфиле

ШЕЋЕРНА АФЕРА

ВРЕМЕ: Један од приговора је да овде са променом власти долази и до прекомпоновања приватног капитала. Неки од до јуче «успешних» иду доле, други горе. Многи у том светлу виде и оно што се ових дана догађа са Миодрагом Костићем и «шећерном афером». Да ли је то део те приче?

КОШТУНИЦА: То је део европске приче и део приче о правној држави. Или ће је бити, или неће. Избори и разна тумачења и спорења у медијима нису ништа пред чињеницом да ли ће овде бити успостављена правна држава или не. Или ћемо и даље имати нестабилност и јачање корупције.

Као влада себе смо заиста поштено и смело ставили у ситуацију да имамо председничке изборе само који месец пошто је влада изабрана, а нисмо се противноуставно довијали како да продужимо мандат вд председнику Републике. Ако смо све то учинили, онда нисмо могли да заћутимо неколико месеци док траје предизборна кампања. Нисмо могли да кажемо – е, сад нећемо ништа да решавамо и радимо, судови треба да замрзну рад, полиција исто. Па када прођу избори онда да видимо да ли је било корупције и слично. Све то око шећера је ишло само од себе и апсолутно нема никакве везе са изборима и кампањом. Избори су неупоредиво мање важно питање од тога да ли ће Србија бити једна озбиљна, правно уређена држава. При чему, наравно, ни у случају Костића нико ништа не прејудицира. Последњу реч треба да има правосуђе.