Milosavljević u intervjuu za agenciju Beta rekao da je lista za pejsmejker prva koja je rešena i koja više ne postoji i izrazio uverenje da u narednih nekoliko godina uopšte neće biti lista čekanja već da će se po normalnoj proceduri dolaziti na red za ove medicinske procedure.

Uslov za to je da se ustanove opreme adekvatnim prostorom, opremom i potrošnim materijalom i da se sistem uredi kroz jačanje kvaliteta i kontrolne mere, ukazao je ministar.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se, između ostalog, čeka na preglede skenerom, magnetnu rezonancu, dijagnostičku koronarografiju, operaciju srca i ugradnju kuka.

Na listama nisu ljudi za koje se proceni da im je hitno potrebna neka od tih intervencija, istakao je Milosavljević, uz napomenu da se godišnje uradi 60.000 hitnih procedura.

On je ocenio da je informacioni sistem nužnost jer on omogućava migraciju i kontrolu podataka i dodao da ima slučajeva da se na listu hitnih intervencija pacijenti ubacuju preko veze i za novac.

Inspektori kontrolišu zdravstvene ustanove, a pojedini lekari su zbog primanja mita u zatvoru, rekao je ministar i naveo da će problem u potpunosti biti rešen kada se liste čekanja ukinu.

Prema njegovim rečima, do tada će od ključnog značaja biti uvođenje licenci za lekare, koje će im biti oduzimane ako se dokaže da učestvuju u korupciji.

Milosavljević je ukazao na to da se planira i jačanje institucije zaštitnika prava pacijenata, koja postoji, ali je pacijenti retko koriste.

On je ocenio da je dobro to što je jedinstvenim softverom regulisano da se na sajtu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (www.rzzo.sr.gov.yu) može proveriti mesto na listi, uz napomenu da podaci nisu dovoljno pouzdani jer se lista ne ažurira svake nedelje.

Glavni problem u ukidanju lista čekanja je način finansiranja i nedovoljna motivacija, rekao je Milosavljević i podsetio na to da je otkad je u Kliničkom centru Srbije uvedeno dodatno plaćanje kardioloških intervencija koje se urade vikendom i na praznik u ovoj ustanovi od početka do juna ove godine urađen isti broj intervencija kao cele prošle godine.

Ministar je nagovestio da će do kraja 2007. godine biti ukinute liste čekanja za zračenje malignih tumora štitne žlezde radioaktivnim jodom, pošto se ono, pored Sremske Kamenice, sada radi i u Kragujevcu.

Operacije u oftamologiji trebalo bi ove godine da počnu da se izvode u većem broju jer će devet centara u zemlji biti za to opremljeno, ukazao je on.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, zračenje na Institutu za onkologiju u Beogradu radi se u tri smene, na tri aparata, a na tu intervenciju ukupno čeka 372 pacijenta, pri čemu je najduže čekanje dva meseca, rekao je Milosavljević.

On je naveo podatak da se u Kladovu radi u jednoj smeni, da postoje dva aparata za zračenje i da nema čekanja, dok se u Kragujevcu radi u dve smene, na dva aparata, a na tretman čeka 160 ljudi od mesec do dva.

Ministar je podsetio na to da će iz Nacionalnog investicionog plana do kraja godine biti uloženo pet miliona evra u pet onkoloških centara u Srbiji.