Слободан Самарџић
	Фото: Танјуг

Самарџић је након састанка навео да су преговарачи најпре разговарали о правима општина на додатне надлежности, а затим су прешли на разговоре о појединим надлежностима и функцијама општина.

Албанска делегација је покушала да неке ствари око којих смо се договорили током протеклих рунди врати на некакав почетак, пре свега када је реч о везама са Београдом и финансирању српских општина, сарадњи у области техничке помоћи, кадрова и слично, рекао је Самарџић, уз напомену да су те ствари биле утврђене раније иако нису биле договорене.

Он је објаснио да су раније утврђена права Београда да на отворен и проверљив начин директно финансира српске општине, али су овог пута Албанци покушали да то врате на почетак и да не признају једну такву могућност, па су онда били против тога да београдске Владине институције и агенције уопште финансирају и помажу српске општине на Космету.

Самарџић је истакао да су представници Београда и Приштине, без обзира на разлике, данас у Бечу, ипак, имали суштински однос према преговорима.

Чини ми се, први пут од када разговарамо о децентрализацији, да смо сада конкретно разговарали отворено о питањима око којих се не слажемо, и то је напредак, оценио је он.

Према његовим речима, и заменик изасланика УН за статус Косова и Метохије Албер Роан скренуо је пажњу албанској страни да не враћа разговор на ниво који је превазиђен.

Албанци покушавају да магловитим формулацијама дођу до једног предлога који ће бити уопштен, нејасан, који ће се примењивати онако како они желе. Њихов циљ је да све одлуке које донесу Београд и српске општине у погледу сарадње буду предмет њихове политичке арбитраже. Ми смо аргументима показали да је то неприхватљиво и да није добро за развој односа на Косову и Метохији, рекао је Самарџић.

Он је навео да је цела стратегија Београда била да о везама са српским општинама на Космету мора дуго, озбиљно и детаљно да се разговара.

Самарџић је додао да албанска страна није прихватила да се наведе да се широке надлежности тичу српских општина и општина осталих неалбанских заједница, што је предлог преговарачког тима Београда, али да је ово била прилика да наш тим покаже како је то неопходно и да без тога нема смисла разговарати о децентрализацији.

Децентрализација у овом контексту јесте тема како на бољи и сигурнији начин обезбедити права на слободу кретања, живот, школовање српске заједнице у покрајини, указао је Самарџић, уз оцену да има утисак да УНОСЕК боље разуме наше аргументе и да ће у даљем току преговора та ствар превладати.

Преговори Београда и Приштине о техничким питањима настављају се сутра у Бечу, разговорима о заштити верског и културног наслеђа и људским правима и заштити етничких заједница на Космету, док ће преговори о децентрализацији бити настављени 15. септембра разговорима о новим општинама и њиховим границама.