Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да је предуслов за напредак у преговорима то да Канцеларија специјалног изасланика генералног секретара УН (УНОСЕК) убеди Албанце да озбиљно прихвате разлоге формирања нових општина.

Притисак је потребан због тога што се Албанци понашају "као да је на Косову и Метохији све нормално, и чуде се што Срби траже нове општине и нове надлежности, тврдећи да тога у Европи нема", оценио је Самарџић.

Албанци неће да прихвате чињеничну стварност да је покрајина очишћена од Срба, да је извршен невероватан етнички погром и да се на Косово морају вратити људи, као и да на њему мора заједнички да се живи, нагласио је он и додао да због таквог става УНОСЕК треба да разговара са Албанцима о питању дуга према суграђанима на Космету.

Према његовим речима, поента преговора није да се "лицитирањем" договара о броју нових општина, већ да се примене критеријуми Београда о формирању нових општина који су већ прихваћени у досадашњем току преговора.

У строгој примени тих критеријума 12 општина је реално, што је захтев Београда, навео је Самарџић, уз напомену да можемо да разговарамо о понекој катастарској јединици у оквиру неке општине и ако је она албански већинска може да припадне суседној албанској општини, то није проблем.

Он је истакао да је потребно озбиљно разврстати проблем имајући у виду циљеве, а они су да Срби имају простор на коме ће безбедно да живе јер су угрожени, да имају егзистенцију и перспективу, као и да имају где да се врате.

Самарџић је поновио да после неуспеха УНМИК-а да врати Србе у велике градове, Београд инсистира на стварању простора за повратак Срба и на формирању повратничких општина.

Непристајање на повратничке општине значи непристајање на повратак Срба и ми то морамо тако да представљамо, напоменуо је Самарџић и указао на то да свака општина има свој разлог оснивања и зато ће предстојећи разговори бити тешки.