Самарџић је нагласио да је у разговору о општинама које предлажу Албанци и које се слажу са предлозима наше делегације остало неусаглашено питање о величини и броју становника, као и о пропорцијама становништва.

Отворена је и расправа о Обилићу, али та дискусија још није завршена, додао је Самарџић и подсетио на то да ће након паузе преговори бити настављени осталим предлозима српске делегације о новим општинама у покрајини.

У другом делу очекујем да ћемо наставити да разговарамо пре свега о повратничким општинама - Осојану и Белом Пољу, као и о још једном малом броју општина за Србе, а завршићемо са Митровицом, рекао је Самарџић.

Он је оценио да засада нема неког значајног конкретног резултата, али и да је добро да се дискусија исцрпи и да свако изложи своју аргументацију како би се онда видело да ли је могуће да се договори наставе конкретно - око границе, стручних, техничких и мање политичких питања.

Ишли смо од општине до општине. Што се тиче централних и источних општина свако је остао при свом предлогу. Сматрамо да можемо о понекој катастарској јединици разговарати са Албанцима на начин да одустанемо од неких од њих, навео је Самарџић.

То није проблем, али сам предложио да ту врсту разговора, ако дођемо до њега, водимо по мањим групама - два плус два, и један представник међународне заједнице, објаснио је он.

Према његовим речима, делегација Београда истакла је циљеве због којих тражи нове српске општине, уз напомену да је један од главних циљева слобода кретања.

Ту је било спора око албанског предлога јер они предлажу пет нових општина, које су све територијално неповезане. Ми сматрамо да неке могу територијално да се повежу, као што су Липљан, Грачаница и Ново Брдо, чиме би се створила једна већа зона за слободу кретања, прецизирао је Самарџић.