Димитријевић је на конференцији за новинаре истакао да је нова методологија урађена по препорукама ЕУРОСТАТ-а, Светске банке и Међународне организације рада, чиме је обезбеђена међународна упоредивост.

Он је објаснио да ће се за јединицу посматрања узимати трочлано домаћинство уместо четворочланог и потрошни издаци уместо биланса прихода и расхода, уз напомену да ће подаци бити прикупљани путем вођења дневника домаћинства и интервјуа по градовима и селима.

У јулу ове године, како је навео, за просечну потрошачку корпу била је потребна 1,21 просечна нето зарада у Србији, док је у јануару 2001. за њено покриће било неопходно издвојити 3,33 просечне нето зараде, што показује да се стандард живота у Србији повећава.

Када је реч о корекцији цена, министар је нагласио да до краја године не треба очекивати битније корекције које би обориле планирану годишњу инфлацију од 9,3 одсто и подсетио на то да Влада Србије, за разлику од претходног периода, сада може контролисати цене комуналних услуга, струје и нафте.

У септембру се може очекивати инфлација знатно нижа од августовских 0,7 одсто, што ће допринети да се на крају године оствари планирана једноцифрена инфлација у Србији, прецизирао је он.

Ковачевић је том приликом напоменуо да ће се нова метода обрачуна минималне и просечне потрошачке корпе задржати паралелно са старом и да ће обухватати приближно 400 производа и услуга.

Истовремено, нови метод користиће такозвану децилну анализу Светске банке, према којој ће, између осталих, критеријум за одређивање потрошачке корпе најсиромашнијих домаћинстава бити 2.280 калорија дневно, указао је Ковачевић.

Према његовим речима, значај нове методологије огледа се у бољем праћењу кретања линије сиромаштва јер је управо потрошачка корпа инструмент који се користи у Стратегији за смањење сиромаштва као негативне друштвене појаве.