Коштуница је поручио да је управо због тог значења које кроз историју преноси Косово и Метохија данас Хиландар права прилика да још једном осетимо истину да је Косово срце Србије и душа нашег народа.

Држава Србија зна да чува и цени своје вредности, истакао је Коштуница, а Хиландар је један од најлепших бисера нашег народа.

Исто онако како нема припадника нашег народа који не зна шта нам значи Косово, тако нема ниједног припадника нашег народа који не зна шта нам значи Хиландар, нагласио је Коштуница.

Према његовим речима, Хиландар је истовремено најприродније место да поновимо и потврдимо још једном да нешто што је наше не може бити туђе и да ће, засновано на праву и законима - људским и божјим - Косово остати саставни део Србије.

Србија се држи правде и зато полаже право на Космет, поновио је Коштуница и додао да Косово зато не може бити отуђено и нико га не може отети, а Србија и њене власти очуваће га не користећи силу.

Наша је воља, наша је мисија, да чувамо наше, да сачувамо наше и да градимо, а то најбоље показује пример Хиландара - сачували смо, обновићемо га, и то важи за све што је наше - и Хиландар и Косово, указао је Коштуница.

Он је објаснио да је манастир посетио и зато да са братсвом Хиландара и свим људима добре воље који помажу обнову види шта је урађено и шта се може урадити и потврдио да ће држава наставити да даје милион евра годишње за обнову овог манастира.

Премијер Србије дошао је у посету Хиландару са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, академиком Матијом Бећковићем, саветником Владетом Јанковићем и министрима унутрашњих послова и капиталних инвестиција Драганом Јочићем и Велимиром Илићем.

Поздрављајући председника Владе Србије, старешина манастира отац Методије рекао је да је Коштуница показао бригу не само за грађевинску већ и за духовну обнову Хиландара.

Главни архитекта Мирко Ковачевић навео је да ће по његовој процени грађевинска обнова Хиландара коштати између 15 и 20 милиона евра и да ће трајати шест до седам година.

Према његовим речима, спољашност манастира изгледаће као пре пожара, а ове године завршена је обнова Синодик конака из 1814. чија је површина 800 квадратних метара, док је за следећу планирана обнова конака из 1821. површине 2000 квадратних метара.

Коштуница по пети пут борави у посети манастиру Хиландар, који је на листи светске културне баштине УНЕСКО-а.

Председник Владе Србије посетио је овај манастир после пожара, 26 маја 2004. године.

У новембру прошле године Коштуница је такође, последњег дана званичне посете Грчкој, посетио Свету гору и манастир Хиландар, задужбину светог Симеона и светог Саве Немањића.

Он је први пут био у манастиру Хиландар 1986. године, а затим 2000. као председник Савезне Републике Југославије.

Манастир Хиландар, стар више од осам векова, тешко је оштећен у пожару 2004, када је уништено више од половине манастирских грађевина. Уништена су три конака, од којих је један из 1640. године, а друга два из двадесетих година 19. века.

Влада Србије је одмах након пожара одлучила да се у наредних девет година из њеног буџета издваја по милион евра и прикупи десет милиона за обнову Хиландара.

Потпуно су изгорели и монументална улазна капија с предворјем и портарницом, као и Стари и Бели конак на североисточном делу, с параклисом који је грађен 1598. године, а чија је обнова била управо завршена.

Коштуница у обраћању новинарима

Нетакнуте су остале манастирска ризница, библиотека, архив и манастирска црква Ваведења Богородице, коју су у 12. веку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви, а надградили краљ Милутин и касније српски кнез Лазар, чије је дело и припрата цркве.

Крајем 12. века Хиландар су основали Стефан Немања и његов најмлађи син Растко, односно монах Сава, први архиепископ аутокефалне српске цркве, просветитељ и зачетник српског књижевног језика.

Хиландар је убрзо постао центар духовности Срба у време процвата српске државе и културе.

Свети Сава основао је у Хиландару прву болницу, што се сматра зачетком медицине у Срба.

У ризницама манастира Хиландар чува се велики број предмета огромне уметничке вредности, укључујући иконе Богородице Тројеручице, Богородице Одигитије, Христа Пантократора, као и рукописи који датирају још из 13. века.