Гордана Рајков, Весна Пиперски-Туцаков и Горан Павловић

Пиперски-Туцаков је на конференцији за новинаре указала на то да особе са инвалидитетом у Србији живе у лошим условима, имају мале приходе и високе трошкове живота, као и да су највише дискриминисане у образовању и приликом запошљавања.

Она је рекла да ће из Националног инвестиционог плана бити издвојена средства за постављање рампи у свим домовима здравља и центрима за социјални рад у Србији, како би они били доступни особама са инвалидитетом.

Применом Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом од почетка наредне године локалне самоуправе биће обавезне на то да тим особама учине приступачним превоз, физичку средину и јавне површине, а биће уведене и јединствене ознаке за возила којима управљају или се превозе особе са инвалидитетом, навела је Пиперски-Туцаков.

Члан Савета за особе са инвалидитетом и представник Центра за самостални живот инвалида Србије Гордана Рајков саопштила је да у Србији 50 одсто особа са инвалидитетом нема никакво образовање или има само основно или специјално образовање.

Она је истакла да се од једнакости у правима мора доћи до једнакости у могућностима, уз оцену да није довољно само донети законе већ их и применити у пракси.

Извршни директор Удружења студената са хендикепом Србије Горан Павловић напоменуо је да је незнање можда највећи извор дискриминације особа са инвалидитетом и да је зато неопходна едукација којом би остали у друштву били обавештени о проблемима особа са инвалидитетом.

Чланови Савета заузели су се за социјални модел приступа хендикепу који проблем лоцира у друштво које није пружило једнаке могућности, уместо за традиционални медицински приступ којим је проблем смештен у јединку која није способна да се нечим бави.

У Србији, према различитим проценама, живи између 350 и 760 хиљада особа са инвалидитетом, а процењује се да приближно 10 одсто светске популације чине особе са инвалидитетом, док њихов број у земљама ЕУ износи око 44 милиона.