Коштуница је оценио да нови Устав доноси држави стабилизацију и спречава њену дезинтеграцију, не доводећи у питање демократске институције, људске слободе и мањинска права.

Председник Владе је истакао да је било нужно чути шта академици мисле о новом Уставу, јер су, како је рекао, историје државе Србије, Београдског универзитета и САНУ умногоме исте и преплићу се.

Од академика сам чуо сугестије у вези са законима који треба да буду донети, навео је Коштуница и додао да је разговор био затворен за јавност због целисходности расправе јер је то начин на који се разговори ове врсте воде, при чему су јавне расправе о новом Уставу вођене протеклих шест година.

Према његовим речима, закључак је да је оно што краси и обележава нови Устав чињеница да је донет консензусом и да су у њему садржане све демократске иниституције и сва права, људска и мањинска, по европским стандардима.

Коштуница је указао на важност тога што је Устав усвојен у Скупштини Србије и објаснио да сада ствари треба да иду својим редом, а то значи да нас очекује референдум, па избори.

Сви остали послови које Влада обавља, попут спровођења Акционог плана за сарадњу са Хашким судом, одвијају се и даље нормално, рекао је председник Владе и најавио да ће у Бриселу са “европском тројком” разматрати примену тог плана и конкретне мере, али се дотаћи и других тема, као што је Косово и Метохија.

Он је нагласио да Србија, уносећи Косово и Метохију у Преамбулу Устава, јасно ставља до знања да је привржена поштовању међународног права и објаснио да је та преамбула преписана из Повеље УН која гарантује територијални интегритет и суверенитет државама.

Председник САНУ Никола Хајдин навео је да је Коштуница члановима ове академије изложио разлоге за доношење новог Устава и његову садржину, уз напомену да су ти разлози наишли на разумевање свих који су присуствовали састанку, као и да су представници САНУ добили и одговоре на неколико значајних питања која су поставили.