Коштуница је изразио уверење да ће после референдума нови Устав Србији донети стабилност и додао да је нови Устав такође и устав компромиса, због чега тај акт нико неће моћи да везује за једну личност, партију и владу.

Председник Владе је, говорећи о разлозима за доношење новог Устава, истакао да су околности, попут преговора о статусу Космета и осамостаљења Црне Горе, утицали на то да се убрза израда новог највишег правног акта.

Он је указао на потребу да се у новом Уставу јасно дефинише будући статус Косова и Метохије и објаснио да се потреба дефинисања положаја покрајине као саставног дела Србије наметнула током преговора о будућем статусу Космета, посредством изасланика УН Мартија Ахтисарија.

Наводећи да је то било потребно због историјских и унутрашњеправних чињеница, као и због доследне потврде принципа поштовања међународног правног поретка, Коштуница је подсетио на то да је основни међународни принцип управо поштовање суверенитета и територијалног интегритета једне државе.

Србија поштује такво европско опредељење, па је и велики број закона донет у консултацији са европским институцијама, Европском унијом, ОЕБС-ом, навео је председник Владе и прецизирао да нови Устав са 206 чланова, има 101.450 словних знакова, за разлику од актуелног уставног текста који у 135 чланова има 50.503 карактера.

Када је реч о садржини новог Устава, Коштуница је указао на то да тај акт доноси јаке елементе независности судства и децентрализације власти, кроз покрајинску аутономију и локалну самоуправу.

Према његовим речима, у делу везаном за економско уређење реформе су скоро револуционарне, посебно када су у питању облици својине, будућност приватне својине и изјашњавање странаца у погледу својинских права.

Коштуница је навео да на њега највећи утисак, када је о људским правима реч, остављају права националних мањина, где има много нових решења у складу са европским стандардима.

Могућност ограничавања права националних мањина крајње је рестриктивна, напоменуо је он и указао на равноправност у вођењу јавних послова, као и на забрану вештачког мењања националног састава у оним срединама у којима су националне мањине значајно заступљене.

Говорећи о организацији власти и људским правима, председник Владе је оценио да су предности новог Устава, у поређењу са старим, то што су његове одредбе много детаљније, што одговара потреби да се учврсте гаранције индивидуалних и колективних права.

Он је изразио жаљење због тога што није било више времена за јавну расправу око новог Устава Србије, али и напоменуо да се о највишем правном акту расправљало још од демократских промена у октобру 2000. године.

Према његовим речима, расправа о новом највишем правном акту трајала је у стручној јавности још од октобра 2000, а у републичком парламенту од марта ове године.

Нови Устав има "јаке елементе" дисконтинуитета са претходним, оценио је Коштуница и као пример навео Устав из 1990. године који је усвојен у једнопартијској скупштини, док ће нови Устав морати да буде потврђен подршком више од половине уписаних бирача.

Председник Владе је поновио да ће нови Устав ојачати независност судства и локалну самоуправу, унапредити права мањина и увести многе нове елементе, као што су омбудсман, приговор савести и сукоб интереса.

Овом састанку су поред ректора Београдског универзитета и декана и професора 31 факултета, који су подржали усвајање новог Устава Србије, присуствовали и министар науке и заштите животне средине Алексадар Поповић, министар просвете и спорта Слободан Вуксановић и министар за државну управу и локалну самоуправу Зоран Лончар.