Милан Париводић на данашњој конференцији за новинаре
	Фото: Фонет

Париводић је на конференцији за новинаре рекао да ће Влада, уколико Скупштина до 15. децембра не усвоји тај закон, донети одлуку о привременом финансирању у периоду од 1. јануара до 31. марта наредне године.

Он је објаснио да привремено финансирање подразумева да се у прва три месеца наредне године користе средства од једне четвртине буџетских средстава у 2006. години, што ће, како је додао, бити довољно за редовна плаћања.

Такође, Париводић је најавио да ће у наредном периоду, док буде обављао функцију координатора Министарства финансија, ово министарство ставити нагласак на имовинска питања, која су, како је оценио, у извесној мери била запостављена.

Према његовим речима, у предлог буџета, који би требало да буде изгласан на седници Владе која ће бити одржана 30. новембра, биће уведена ставка да ће за реституцију бити могуће користити приватизационе приходе.

Министарство финансија ће у року од највише два месеца изнети пред Владу општи закон о реституцији, законе који се односе на земљишну реформу, односно закон о градском грађевинском земљишту, закон о планирању и изградњи и закон о државној својини, као и закон о граничним прелазима, најавио је он.

Истовремено, Париводић је саопштио да је 9. новембра направљен пресек финансијског стања државе, према којем је укупан износ буџета био 418 милијарди динара, порески приходи били су 363 милијарде динара, а непорески 55 милијарди динара.

Према стању од 20. новембра, прецизирао је он, укупан износ буџета је 440 милијарди динара, порески приходи износе 384 милијарде динара, а непорески 56,5 милијарди динара, уз оцену да је финансијско стање стабилно и да ће све исплате физичким лицима и државним органима бити обављене у складу са законом.

Министар је подсетио на то да је 20. новембра исплаћен први део дуга пољопривредним пензионерима у износу од 4,72 милијарде динара и истакао да ће пензионерима ПИО фонда у децембру бити исплаћене две рате дуга, тако да ће добити једну четвртину пензије више, за шта је обезбеђено 8,5 милијарди динара.

Париводић је навео да је дошло и до корекција у погледу субвенционираних стамбених кредита и третмана комерцијалних кредита које издају банке које су укључене у аранжман са државом.

Учешће грађана за кредите које субвенционира држава смањено је са 10 одсто на пет одсто укупног износа кредита, док је код комерцијалних кредита учешће грађана смањено са 20 одсто на 10 одсто, објаснио је Париводић.

Он је напоменуо и да се реализација Националног инвестиционог плана одвија према утврђеном програму, и указао на то да постоје снажни механизми контроле примене овог плана, а то су пројектни тимови, савети за управљање пројектима, ресорна министарства, координационо тело, пројектни центар Министарства финансија, као и Влада и Скупштина Србије.

Париводић је нагласио да ће као координатор Министарства финансија бити ригорозан у томе да се поштују фискална дисциплина и економска политика, које ни по коју цену не смеју бити доведене у питање, као и да буде настављена блиска сарадња са међународним финансијским институцијама.

Према његовим речима, у децембру ће бити извршена превремена отплата дуга Светској банци, а у наредном периоду радиће се и на бржој мобилизацији кредитних средстава Европске инвестиционе банке за унапређење електропривреде и инфраструктуре, с обзиром на то да је од одобрених 809 милиона евра до сада реализовано 310 милиона евра.

Такође, Париводић је најавио да ће бити рађено и на бржем мобилисању средстава Европске банке за обнову и развој, која је одобрила кредите у износу од 858 милиона евра за пројекте у областима енергетике, телекомуникација, саобраћаја и инфраструктуре, од чега је до сада реализовано 410 милиона евра.

Министар је, поводом иницијативе упућене Париском клубу поверилаца о замени дуга у инвестиције, потврдио да су одређене конверзије већ извршене, при чему постоји потенцијал за даље конверзије до нивоа од једне милијарде евра.

Буџетски суфицит ове године ће износити 0,7 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док ће приходи од приватизације достићи износ од 130 милијарди динара, што је 4,5 пута више у односу на прошлу годину, рекао је Париводић.

Он је подсетио на то да укупан јавни дуг Србије у овом тренутку износи 38,8 одсто БДП-а, чиме се наша земља сврстава у мање задужене земље, а да је извоз, који је континуирано повећаван у последње две године, достигао 600 милиона долара.

Према његовим речима, не сме бити опуштања и мора се наставити са структуралним реформама јер без њих нема даљег повећања извоза и уравнотежености спољнотрговинског дефицита.

Париводић је указао и на то да су девизне резерве на нивоу између 10 и 11 милијарди долара, да смо у овој години имали велике стране директне инвестиције, као и да је обуздана инфлација и закључио да сви макроекономски показатељи иду у правом смеру.