Рашковић-Ивић је на семинару за интерно расељене, који се одржава у Врњачкој Бањи, оценила да ће повратак изгнаних Срба на Косово и Метохију бити потпун уколико се у завичај врате читаве породице.

Она је истакла да је у покрајини видела неколико села у којима живе само мушкарци, затим села са само старим људима, као и поједина села где има људи средње генерације и старијих од тридесетак година, а у којима нема деце.

Фактори који су допринели томе да повратак Срба на Косово буде мањи од очекиваног су безбедност, слобода кретања, административна процедура и економске прилике, прецизирала је председник Координационог центра и додала да се, према подацима УНМИК-а, на Космет вратило само пет одсто Срба, што је веома мали број.

Такође, Рашковић-Ивић је подсетила на то да је Координациони центар у циљу запошљавања повратника покренуо низ пројеката за оснивање малих и средњих предузећа.

Као пример слабог повратка Срба, она је навела Призрен и прецизирала да је у овом граду пре рата живело по 12 хиљада Срба, Албанаца и Турака, а да данас у њему стално живи само 16 Срба, при чему њих 200 повремено живи у околини града.

Тај број чини 0,13 процената од укупног броја повратника и јасно говори о малом броју повратника на Косово и Метохију, нагласила је Рашковић-Ивић.

Семинар у Врњачкој Бањи организован је у оквиру пројекта "Подршка процесу повратка и реинтеграције избеглих и расељених лица која су тренутно у Србији на Косово, у Хрватску и у Босну и Херцеговину", а који финансира Европска унија преко Европске агенције за реконструкцију.

Поменути пројекат кофинансира Високи комесаријат УН за избеглице, а спроводи га Дански савет за избеглице, уз помоћ домаћих невладиних организација и удружења интерно расељених.