Зоран Стојковић

Стојковић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени резултати рада Министарства правде у 2006. години, навео да су доношењем законодавног оквира, опремањем зграда судова, адаптацијом и компјутеризацијом створени сви услови да судови раде ваљано, ефикасно и независно.

Он је навео да је током ове године, на предлог Министарства, усвојено пет закона и прецизирао да су то Закон о рехабилитацији, Закон о амнестији, Законик о кривичном поступку, Закон о обуци судија, јавних тужилаца, заменика јавних тужилаца и судијских и тужилачких помоћника, као и Закон о изменама и допунама Закона о уређењу судова.

Министар је нагласио да су током 2006. године усвојена и бројна подзаконска акта и подсетио на то да се у скупштинској процедури тренутно налазе предлози 14 закона.

Он је рекао да је у фази израде још 13 закона, међу којиима су закон о јавном бележништву, о кривичној одговорности правних лица, о правној помоћи, као и закон о државним органима и поступку за кривична дела организованог криминала и друга посебно сложена кривична дела, закон о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права и грађански законик.

Кад је реч борби против корупције, Стојковић је истакао да је Министарство правде, у сарадњи са релевантним државним органима и експертима Савета Европе, израдило Закон о Агенцији за борбу против корупције, који је Влада усвојила 20. октобра, и додао да је Влада 21. децембра усвојила и Акциони план за примену Националне стратегије за борбу против корупције.

Министар је подсетио на то да је у јулу образована Комисија за примену Националне стратегије за борбу против корупције, коју чине представници министарстава правде, унутрашњих послова, финансија, за државну управу и локалну самоуправу, као и представници Народне скупштине, Врховног суда, Републичког јавног тужилаштва, Републичког секретаријата за законодавство, Савета за борбу против корупције, Транспарентности Србија и Новинске агенције Бета.

Говорећи о међународној правној помоћи, Стојковић је указао на то да је Министарство интензивно сарађивало са Међународним кривичним судом у Хагу, Европским судом за људска права, Комитетом УН за људска права, као и са судовима и државним органима других земаља.

Он је навео податак да се највећи број предмета у 2006. години односио на молбе домаћих и страних судова и прецизирао да је у овој години примљено 9.310 нових предмета.

Према његовим речима, Министарство је као централни извршни орган у смислу Конвенције о грађанско-правним аспектима међународне отмице деце, током године обрадило 30 предмета, а у поступку је и 40 предмета пренетих из претходних година.

У примени Закона о легализацији исправа у међународном промету извршено је 1323 легализација, рекао је министар и додао да је Министарство дало приближно 200 сагласности за расписивање међународних потерница.

Такође, Министарство је донело приближно 20 решења о изручењу страних држављана, који су на основу међународних потерница лишени слободе у Србији, напоменуо је Стојковић.

Он је указао на то да је у току реализација твининг пројеката са министарствима правде Словеније и Немачке о реформи правосуђа и побољшању капацитета Министарства правде Владе Србије, као и Пројекта за борбу против економског криминала у Републици Србији - ПАКО Србија.

Министар је подсетио на то да је ребалансом буџета, у оквиру Националног инвестиционог плана, усвојено 17 пројеката који се односе на изградњу, реконструкцију и модернизацију судова.

Министарство улаже велике напоре у то да куповином и закупом одговарајућег пословног простора створи услове за несметано функционисање својих органа, нагласио је Стојковић.

Такође, он је навео податак да је током претходне три године константно вршен надзор у судовима, што је дало добре резултате, при чему су у 2006. години надзором обухваћени сви судови опште надлежности, и то 138 општинских, 25 окружних и 5 измештених судова са подручја Космета, а од посебних судова 18 трговинских и Виши трговински суд.

Министар је рекао да је, полазећи од Националне стратегије реформе правосуђа и постављених циљева јачања независности судова, постизања веће ефикасности и ажурности у раду судова и судија, утврђена потреба праћења приоритетног решавања заосталих и старих предмета у судовима.

Према његовим речима, правосуђе се и даље суочава са проблемима неефикасности, незнања и корупције, али се слика с временом мења набоље, при чему је у протекле три године за скоро 50 одсто смањен број старих предмета, док је брзина решавања предмета код основних судова повећана за 18,7 одсто, а код трговинских судова за 50 одсто.

Стојковић је објаснио да је анализом извршених надзора утврђено да је неопходно повећати одговорност председника судова за управљање предметима, као и да је нужно приоритетно решавати старе предмете.

Повећаном одговорношћу председника трговинских судова и увођењем савремених електронских програма дневног праћења рада по предметима, број старих предмета знатно је смањен, тако да у Вишем трговинском суду нема старих нерешених предмета, указао је министар.

Стојковић је навео податак да је највећи број притужби евидентиран у радним споровима и предметима извршења и додао да се оне односе на дужину трајања поступка.

Према његовим речима, током 2006. године Министарству се путем телефона обратило више хиљада грађана, а велики број грађана је непосредно примљен, при чему је након обављених надзора и наложених мера евидентирано поступање судова по притужбама у законском року од 15 дана.

Он је напоменуо да су ажурније поступање судова по притужбама, примена обрасца и упутства Министарства правде за лакши приступ правосудним органима, као и пракса разговора министра правде са грађанима телефоном довели до смањеног броја притужби у односу на претходне године.

Влада је у току 2006. године именовала укупно 83 судија за прекршаје, подсетио је министар и додао да је у току реализација пројекта “Јачање прекршајног система и судова за прекршаје”.

Стојковић је нагласио да је у сарадњи са Европском агенцијом за реконструкцију (ЕАР) реализована друга фаза пројекта "Подршка реформи правосудног система у Србији", која обухвата пет судских објеката са окружним и општинским судовима у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Сремској Митровици и Крушевцу, при чему су комплетирани радови на побољшању информатичке инфраструктуре у овим објектима.

У току је спровођење пројекта ЦЦАСА, који се бави применом информационе технологије у свим трговинским судовима у Србији, рекао је он и додао да је у оквиру овог пројекта судовима испоручена рачунарска опрема, да је интернет портал завршен и да се активно употребљава.

Истовремено, министар је нагласио да је завршена процедура повезивања свих 18 трговинских судова у Србији у заједничку рачунарску мрежу, а уведен је и софтвер за аутоматско прикупљање статистичких података о предметима у свим трговинским судова.

На тај начин је за више од 183 хиљаде предмета статистичко извештавање тренутно доступно преко ове заједничке мреже електронским путем, директним увидом путем рачунара из Вишег трговинског суда, Врховног суда Србије и Министарства правде, објаснио је Стојковић.