Поповић је у изјави за агенцију Фонет рекао да Економски тим намерава да у општинама на Космету и југу Србије разговара са локалним привредницима и људима из политике и чује њихова мишљења о Стратегији, након чега ће уследити расправе са истакнутим привредницима.

Он је додао да се почетком фебруара очекује и презентација Стратегије дугорочног економског развоја српских заједница на Космету представницима међународне заједнице који су акредитовани у Београду.

Према његовим речима, у прва три месеца ове године планиране су и презентације у Бриселу, Вашингтону, Бечу, Москви и Пекингу, а интензивно се ради и на превођењу стратегије на енглески, руски и албански језик.

Поповић је указао на то да је Економски тим желео да ради са Албанцима на стратегији за читаво Косово и Метохију, али да није наишао на спремност са њихове стране.

Мислим да у врло кратком року морамо да покренемо израду стратегије економског развоја целог Косова, у сарадњи са Албанцима са међународном заједницом, а уколико албански економисти то не желе, стратегију морамо да урадимо са ЕУ, међународном заједницом и Светском банком, нагласио је Поповић.

Говорећи о будућем статусу Космета, он је навео да је сигуран да Косово неће бити независно, већ да ће бити суштинска аутономија у оквиру Србије и да ће на тај начин резултати стратегије бити од користи за све људе који тамо живе.

Шеф Економског тима подсетио је на то да су у Стратегији дугорочног економског развоја српских заједница у покрајини међу најважнијим питањима побољшање животног стандарда, заустављање исељавања и повратак интерно расељених лица.

Истовремено, стратегија за економски развој југа Србије предвиђа развој инфраструктуре и повећање запослености кроз развој малих и средњих предузећа, навео је Поповић и оценио да држава различитим бенефицијама мора да мотивише привреднике да улажу у југ Србије.

Стварање тог амбијента је дугорочни државни интерес који ће се враћати јер ће држава кроз неколико година добити веће порезе и са тог подручја. Али, да би се добијали већи порези и омогућило да ти послови постану самофинансирајући, потребно је пет до десет година улагања, закључио је Поповић.