Београд, 7. фебруар 2007. године - Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да ће Србија у погледу преговора о будућем статусу Косова и Метохије и даље бити конструктивна, али и непопустљива у залагању да Повеља УН и принцип територијалног интегритета и суверенитета буду поштовани и када је реч о нашој земљи.
Коштуница је на конференцији за новинаре одржаној након сусрета са тројком ЕУ - министром иностраних послова Немачке Франк-Валтером Штајнмајером, високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом и комесаром за проширење Уније Олијем Реном, рекао да је данашњи разговор био фокусиран на будући статус Космета, али и европске интеграције Србије, при чему је поновљено чврсто опредељење наше земље да настави пут ка Европи.
Он је навео да је, с обзиром на то да је пре неколико дана Београду представљен предлог будућег статуса Косова и Метохије специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, изнео прве оцене и анализе овог документа са којим ће се, за неколико дана, суочити и Скупштина Србије када, након сазивања, да оцену документа, мандат за преговоре и формира преговарачки тим.
Председник Владе Србије је објаснио да је предлог будућег статуса Космета уследио после преговора који су се одвијали у Бечу протекле године и то заправо само на једној јединој седници, која је одржана 24. јула, када је било прилике да се дотакне питање будућег статуса Косова.
Предлог Ахтисарија, посматран у целини, али и када је реч о анексима, показује да највећи део српских захтева није прихваћен, оценио је Коштуница, уз напомену да први део предлога, који се односи на будући статус Космета, не произлази из разговора који су у Бечу вођени.
Према његовим речима, у Ахтисаријевом предлогу запажа се одступање од мандата који му је поверен, јер је Ахтисари предложио будући статус Србије без Косова и Метохије, односно са стварањем независног Космета и нове, друге албанске државе на територији Србије, са отимањем дела њене територије.
Ахтисари се у овом предлогу није бавио оним што је једино било у оквиру његовог мандата, а то је будући статус Космета, уз уважавање Повеље УН, одредби о територијалном суверенитету и интегритету и Резолуције 1244 СБ, која такође потврђује територијални суверенитет и интегритет наше земље, нагласио је Коштуница.
Коштуница је указао на то да у предлогу нема елемената компромиса између Београда и Приштине, који је, како је оценио, лако постићи, али под једним условом - да се тражи у оквирима међународног права и Повеље УН.
Он је поновио да, уколико се из Повеље УН искорачи и ако се принцип територијалног интегритета и суверенитета постојећих држава на којем почива међународни поредак не поштује, онда је компромис немогућ.
Решење косметског проблема, ма какво оно било, не може бити изолован случај и свакако ће утицати на многе друге земље. Ово је веома озбиљан преседан за све земље које се могу наћи у сличним ситуацијама и утолико је ово питање не само од значаја за Србију већ и за стабилност у региону и свету, истакао је Коштуница.
Председник Владе Србије је навео да ће се о свему овоме за неколико дана изјаснити и Скупштина Србије и напоменуо да је тих неколико дана потребно како би се парламент састао и изашао са платформом и преговарачким тимом.
Такође, он је указао на то да је Ахтисари изашао са предлогом будућег статуса Космета у тренутку када Србија нема ни новосазвани парламент, нити новоизабрану владу, тако да је потребно минимално одлагање почетка преговора како би могла да се сазове седница Скупштине Србије на којој би се разматрало косметско питање.
Када је реч о европским интеграцијама, Коштуница је поновио да је Србија чврсто опредељена за наставак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, о чему сведочи и све оно што је у Србији у последње време и протеклих неколико година учињено.
Коштуница је подсетио на то да су у Србији спроведене озбиљне законодавне реформе, донет нов Устав, спроведени поштени и демократски избори под поменутим уставом, као и да је постигнута економска стабилност и економски раст и сигурност за стране инвестиције и улагања.
Србија унутар себе саме чини све неопходне кораке да сутра, када се наставе преговори и када на дневни ред дође и питање формалног чланства у ЕУ, за то буде потпуно спремна, рекао је Коштуница.
Oн је закључио да политичка воља постоји, као и да су предузете све друге мере и да су досадашњи преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању, али и о визним олакшицама, показали сву квалификованост и капацитет наше стране.
Штајнмајер је нагласио да решавање косметског питања није лако, али да ЕУ сматра да Ахтисаријев предлог ствара добру основу за даљи разговор.
Такође, како је додао, Унија је обрадована тиме што су на недавно одржаним изборима у Србији странке демократске оријентације добиле двотрећинску већину, уз оцену да то носи велику одговорност, али и обавезу да се настави са учвршћивањем правне државе и са демократским реформама у Србији.
У том смислу, ЕУ очекује да ће у Србији брзо бити успостављена демократска влада и сазван нови парламент, при чему Унија искрено подржава настојања Србије да настави путем европских интеграција, нагласио је министар иностраних послова Немачке.
Истовремено, Штајнмајер је изразио задовољство тиме што је и у данашњем разговору у Београду потврђено да је Србија безрезервно опредељена за европске интеграције и да ће наставити са предузимањем свих мера како би продужила у том правцу.
Србија се налази у важном историјском тренутку у којем јој предстоји доношење неколико важних одлука, оценио је он и још једном указао на то да ЕУ сматра да Србија припада Европи.
Солана је истакао спремност Уније да са Србијом настави преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, уз напомену да је за то неопходно што пре формирати нову демократску владу у Србији.
Он је навео да је о томе било речи и у данашњем разговору са Коштуницом, при чему је изразио задовољство тиме што је и председник Владе Србије истакао спремност и решеност да се на формирању парламента и нове владе интензивно ради и да се то реши што пре.
Рен је указао на важност наставка преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, а у том контексту и на важност формирања парламента и нове владе, која ће бити подједнако посвећена циљевима који су најважнији за Србију, а то су пуна сарадња за наставак преговора о придруживању Унији, али и пуна сарадња са Хашким трибуналом.
Он је поновио да Србија има пуну партнерску подршку ЕУ, о чему говори и данашњи састанак у Београду.