Фото: Фонет

Координатор државног тима Леон Којен рекао је новинарима у "Аустрија центру" да је у првом делу разговора специјални изасланик УН Марти Ахтисари данас први пут отворио расправу о безбедности православних цркава и манастира на Космету и да је у свом предлогу навео да заштиту већине објеката треба да обављају припадници локалне полиције, а мањег дела међународне војне снаге.

Београд је одбио тај предлог, захтевајући да бар најважније цркве и манастире обезбеђују међународне војне снаге заједно с полицијским снагама Србије специјално обученим за заштиту верских објеката, што је у складу с Резолуцијом 1244 СБ УН, указао је Којен.

Он је објаснио да није реч ни о каквој жељи да се српске војне снаге врате у покрајину, већ о витално важном питању које се не може препустити ником другом.

Координатор преговарачког тима Слободан Самарџић нагласио је да је досадашње искуство заштите православних цркава и манастира од јуна 1999. године поразно.

Он је подсетио на то да је више од 150 споменика културе и цркава срушено, међу њима и више средњовековних споменика, при чему Србија има обавезу да реагује кад се укаже потреба за тим.

Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је да је београдска делегација уложила амандман на величину и начин обезбеђивања заштитних зона у покрајини.

Рашковић-Ивић је навела да је Ахтисари у свом пакету понудио 45 заштитних зона, али да је многе зоне које је Београд предложио поделио на више делова и на тај начин повећао њихов број.

Према њеним речима, мали број манастира и цркава на Космету задржао је величину зона коју је тражио Београд, а већина зона је смањена на 100 до 50 метара у пречнику.

Члан преговарачког тима Душан Батаковић истакао је да је, упркос извесном напретку у преговорима у вези са мањим процедуралним стварима које се тичу економског дела анекса о заштити културног и верског наслеђа, данас било врло непријатних покушаја деетнификације српског наслеђа на Косову од укупног српског наслеђа.

Ипак смо на крају постигли договор да о мапама још једном разговарамо, да их доставимо УНОСЕК-у и да у духу споразума радимо на мерама зближавања, рекао је Батаковић.