Избегли косметски Срби током мартовског погрома

Поповић је подсетио на то да је 17, 18. и 19. марта, тачно три године од почетка организованог и систематског насиља над српским народом на Косову и Метохији, погинуло на десетине, а повређено више од 1000 људи.

Према његовим речима, поред тога, уништено је или оштећено преко 1000 кућа, четрдесетак верских и десетине друштвених објеката, оскрнављено неколико православних гробаља, а више хиљада Срба је било принуђено да напусти своје домове.

Он је навео да је на тај начин у потпуности етнички очишћено шест градова и девет села у којима су вековима живели припадници српског народа, а такође је заустављен и процес повратка расељених лица.

Поражавајућа чињеница је да нико од виновника мартовског погрома, било да је реч о коловођама и организаторима или директним извршиоцима, није одговарао за почињена недела, подсетио је Поповић.

Овај забрињавајући податак, како је истакао, говори о кризи институција на Косову и Метохији и нефункционисању владавине права у јужној српској покрајини.

Шеф Економског тима је указао на то да је и данас безбедност српског становништва на Космету угрожена и да не постоји слобода кретања.

Истовремено, он је додао да посебно забрињавају најновије информације о појави организованих група људи у црним униформама који пресрећу и тероришу грађане, а међу тим људима примећен је и велики број припадника наводно распуштене Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Поповић је оценио да то додатно потврђује тезу да би независно Косово које заговарају представници косовских Албанаца било извор дугорочне нестабилности у региону.

Суштинска аутономија за Космет унутар Србије, коју је предложио наш државни преговарачки тим на бечким преговорима, најбоље је решење за јужну српску покрајину и једино које даје солидну основу за изградњу будуће политичке и економске одрживости, јер би независно Косово било економски неодрживо, закључио је Поповић.