У саопштењу се наводи да је пројекат за извођење рестаураторско-конзерваторских радова на овом споменику културе реализовала екипа стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, а да посебна заслуга за његово успешно окончање припада особљу Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару.

Средства за реализацију овог пројекта у потпуности је обезбедило Министарство рада, запошљавања и социјалне политике.

Током друге велике сеобе Срба, која је уследила након слома Аустрије у првом аустријско-турском рату, који се одиграо у првој половини XVIII века, део српског становништва предвођен високим представницима клера на челу са патријархом Арсенијем IV напустио је матичне области јужно од Саве и Дунава и бежећи пред турском војском населио се на ширим просторима јужне Паноније.

Увиђајући неопходност даљег организационог јачања Српске цркве на територији Аустријског царства, патријарх Арсеније IV определио се за обнову деловања старих или успостављање одређеног броја нових епархија које би представљале оквир за верску, културну, образовну, а донекле и политичку организацију Срба у тим крајевима.

Несметано обављање богослужбених радњи изискивало је постојање богомоља па је у том циљу, поред осталих, патријарх Арсеније IV око 1738. године приступио изградњи манастира Успења пресвете Богородице у Даљу, који је убрзо постао и седиште катедре епископа осјечко-пољских и барањских.

Током дуге и бурне прошлости овај манастир је више пута пљачкан, скрнављен и рушен. Последња потпуна девастација овог значајног духовног и културног средишта Срба десила се за време Другог светског рата када су јединице Независне државе Хрватске до темеља срушиле читав манастирски комплекс.

Дуго по окончању рата постојала је иницијатива да се овај, један од најстаријих православних манастира у том делу Паноније, обнови али је до њене делимичне реализације дошло тек у последњој деценији.

Католикон манастира Успења пресвете Богородице у Даљу (српска православна Епархија осјечко-пољска и барањска) једнобродна је и једнокуполна грађевина мањих димензија рађена по угледу на скромније богомоље рашке стилске школе.

Јасно се уочава основна концепција уписаног грчког крста изнад чијег средишта се диже купола. Црква има једноставан полукружни апсидални простор који задовољава основне богослужбене потребе.

Унутрашњост грађевине изведена је као јединствена целина са двема одговарајућим мањим нишама у јужном и северном делу, као и једном већом, источном, где је смештена Часна трпеза.

Највећим делом она подсећа на Краљеву цркву у Студеници иако се, у стању у ком се раније налазила, са сигурношћу нису могле одредити све њене стилске карактеристике имајући у виду да је изостала декорација фасаде, као и камена пластика.

Манастир Успења пресвете Богородице у Даљу без икакве сумње представља најстарији и најзначајнији материјални траг српског присуства у овој области која данас припада источним жупанијама Републике Хрватске, додаје се у саопштењу.