Милосављевић је на конференцији за новинаре у Међународном прес центру Танјуга указао на то да је, поред многих светски познатих стручњака, конгрес окупио и велики број лекара примарне здравствене заштите, који су се одазвали позиву да присуствују предавању о болестима дигестивног система.

Он је рекао да су разматране значајне практичне теме, као што су достигнућа у лечењу дебелог црева, програм скрининга, добра пракса у лечењу болести попут горње диспепсије, утицај лекова на дигестивни тракт, смернице за лечење органа за варење и начин преписивања лекова.

Руководилац одржаног курса о болестима дигестивног система и јетре у ординацији лекара примарне здравствене заштите Миодраг Крстић истакао је да 80 одсто пацијената који болују од некомпликоване диспепсије, иначе веома честе болести, може да се лечи у примарној здравственој заштити.

Крстић је нагласио да је због тога веома битно што је предавањима присуствовало 350 лекара примарне здравствене заштите, и што је програм обухватао не само теоријске садржаје већ су ови лекари учествовали и у анализи снимака пацијената и том приликом решавали дилеме са којима се суочавају свакодневно.

Према његовим речима, програм је био уклопљен у међународни систем докторских студија и носио је девет кредитних поена.

Генерални секретар организационог одбора Драган Поповић навео је да је на конгресу било 22 предавача из иностранства и да је то била гастроентеролошка елита Европске уније и САД.

Поповић је напоменуо да су међу учесницима били и директори истраживачких центара реномираних институција, попут универзитета на Стенфорду и Оксфорду, као и познати стручњаци из Уније, САД и земаља бивше Југославије.

Котизацију је платило 216 гастроентеролога, а било их је и више ако се уброје и гости и пензионисани стручњаци, објаснио је Поповић и додао да је и одзив представника фармацеутске индустрије био изузетно добар.