Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Косово и Метохија > Предлог о надгледаној аутономији за Косово и Метохију незаобилазан

Предлог о надгледаној аутономији за Косово и Метохију незаобилазан

Београд, 28. април 2007. године - Саветник председника Владе Републике Србије и координатор државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић рекао је данас да је надгледана аутономија платформа на основу које је могуће институционално укључивање Космета у правни и политички систем Србије.

Самарџић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да тај концепт, који је председник Владе Србије Војислав Коштуница предочио члановима мисије Савета безбедности УН у четвртак, 26. априла, у Београду, представља одговор на надгледану независност.

То значи да би међународна заједница гарантовала ову аутономију, а не само Србија, и зато то јесте суштинска и проширена аутономија, јер је гарантује и међународна заједница, навео је Самарџић.

Према његовим речима, оно што је важно је да је тај концепт кроз посету мисије СБ УН добио на важности.

Он је указао на то да су сада сви упознати с тим концептом и да ће се много више пажње посветити српској платформи него што је то било до сада, навео је Самарџић.

Члан државног преговарачког тима Александар Симић истакао је у изјави за агенцији Танјуг да концепт надгледане аутономије представља једино решење за Косово и Метохију, јер омогућује поштовање међународног права, а истовремено нуди Албанцима могућност за самоуправу, без власти Београда и Срба над њима.

Планом који је Коштуница представио мисији СБ предвиђено је да Албанци имају сва законодавна, извршна и судска овлашћења, осим оних у спољној политици и одбрани, царинској и граничној контроли, монетарној политици и заштити српског културног, верског и историјског наслеђа у покрајини, објаснио је Симић и нагласио да би њихове везе са остатком Србије биле врло мале, а они би имали велику аутономију, као и уставне гаранције и међународно-правне гаранције уговорног типа за такву врсту аутономије.

Симић је истакао да би косовски Албанци могли да имају своје представнике у Министарству спољних послова Србије, с обзиром да не би могли да одржавају међународне односе и да закључују међународне уговоре, а могли би да имају представнике и у Народној банци Србије, ако желе да учествују у неким елементима креирања монетарне политике.

Истовремено, он је рекао да је идеја да се територија Косова и Метохије демилитаризује, то јест да на њој не буду присутне оружане силе, осим међународних снага које би гарантовале ту аутономију.

Органи Србије би обављали граничну контролу, напоменуо је он и додао да би демилитаризација довела до тога да нема могућности да евентуално оружана сила буде та која ће, наводно, кршити људска права.

Међународне снаге би биле дужне да гарантују мир и безбедност и да у том једном периоду, који може да траје 20 година, доведу до тога да се односи између Срба и Албанаца поправе, објаснио је Симић.


Документи
  Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији (2013)
  Политичка Платформа за разговоре са представницима привремених институција самоуправе у Приштини (2013)
  Споразуми постигнути у дијалогу са Приштином уз посредовање ЕУ (2011)

Линк
Канцеларија за Косово и Метохију

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs