Париводић је на конференцији за новинаре одржаној после седнице Владе нагласио да ће монетарна политика бити озбиљна, одговорна и рестриктивна како се не би угрозила макроекономска стабилност.

Он је изразио очекивање да ће нова демократска влада бити формирана пре истека рока и да, уколико се то не деси, постоје две могућности кад је реч о финансирању, а то су да се мења Закон о буџетском систему, или да се усвоји закон о буџету.

Вероватнија је друга могућност - да се постојећи Предлог закона о буџету коригује одређеним амандманима, оценио је Париводић.

Министар је објаснио да је у току рад на поменутим амандманима, који подразумевају рестриктивније финансирање од оног које је предвиђено Предлогом закона о буџету за 2007. годину.

Такође, он је навео да је Влада на данашњој седници подржала Нацрт закона о денационализацији и грађевинском земљишту, који подразумева реституцију непокретности и једног ограниченог фонда покретних ствари под условом да над њима није накнадно стечено право својине.

Кад је реч о непокретностима, овај документ предвиђа денационализацију градског грађевинског земљишта, које се данас налази у државном монополу, рекао је Париводић и додао да то представља највећу препреку за инвестиције у нашој земљи.

Предмет реституције по овом закону су и друге некретнине као што су пословни простори, станови, гараже, сви засебни делови објеката, индустријски објекти, трговачки објекти, прецизирао је министар, уз напомену да се у покретне ствари убрајају првенствено ствари од изузетног културног значаја.

Он је истакао да ће права бивших власника на денационализацију бити реализована натуралном реституцијом, а тамо где то није могуће биће реализована кроз обештећење.

Париводић је указао на то да је у овом документу предвиђен апсолутни максимум за обештећење, чији је ниво четири милијарде евра и истакао да нацрт овог закона води рачуна о томе да пренос својине буде ефикасан и да управни поступци буду кратки.

Предности доношења овог закона су бројне, оценио је министар и навео да је потпредседник Европског парламента Едвард Макмилан Скот упутио писмо председнику Владе Србије Војиславу Коштуници у којем подржава израду овог закона.

Према његовим речима, Скот је у писму истакао да је ово питање од најургентнијег значаја за приступање Србије ЕУ, и додао да је овај закон једини начин да се стратешки инвеститори привуку и да се обезбеди ниво гринфилд инвестиција који је неопходан нашој земљи.

Министар рударства и енергетике Радомир Наумов изјавио је да је Влада данас донела сагласност на Одлуку Управног одбора Електропривреде Србије о повећању цене електричне енергије за 15 одсто.

Он је објаснио да ће се повећање примењивати линеарно од 15. маја ове године, уз напомену да ће поскупљење утицати на овогодишњу инфлацију приближно један одсто.

Министар је подсетио на то да је цена струје последњи пут повећана у априлу прошле године, и нагласио да је то сада било неопходно како би се обезбедило поуздано снабдевање електричном енергијом и да би се оспособила национална енергетска компанија да буде равноправна на међународном тржишту енергије.

Поскупљење струје не угрожава макроекономска очекивања за државу и привреду, истакао је он и напоменуо да је тренутна стопа инфлације изузетно повољна, јер је од априла прошле до априла ове године износила приближно 4,5 одсто, а од јануара до априла ове године била је око два одсто.

Наумов је прецизирао да ће на годишњем нивоу у просеку киловат час коштати приближно 3,87 динара, док ће киловат час за домаћинства, у зависности од тарифе, у просеку износити око четири динара.