Милан Париводић

Париводић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да се процењује да ће захтеви за реституцију бити у укупном износу од 1,5 до 3 милијарде евра, али је држава за те обавезе предвидела 4 милијарде евра.

Он је указао на то да спровођењем закона не сме бити доведена у питање макроекономска стабилност, стечена права не смеју бити угрожена, тако да ће се спроводити натурална реституција где год то буде могуће, кроз враћање одузетог земљишта и објеката или других исте врсте.

Према његовим речима, где не буде могућа натурална размена, предвиђена је новчана накнада, а држава ће у ту сврху издавати обвезнице на 20 година, чији ће ануитети доспевати два пута годишње.

Камата ће износити 4,5 одсто, а максимум по предмету обештећења износи милион евра, додао је Париводић.

Такође, он је навео да обвезнице могу да се користе за куповину акција у својини државе, као обезбеђење за добијање кредита од банака и за плаћање пореза, али ово последње важи само за оне који су их добили, а не купили.

Процес денационализације мора бити брз и нови власници земљишта морају бити укњижени најкасније за једну и по годину, рекао је министар, уз напомену да ће се имовина враћати само онима који нису добили обештећење приликом национализације.

Истовремено, Париводић је објаснио да ако је власник објекта био власник земљишта, оно ће му бити враћено бесплатно, али ако је отуђио објекат добровољно, онда ће корисник објекта добити право својине на земљу, а уколико је власник приликом експропријације објекта добио надокнаду, власник земљишта постаје садашњи власник објекта.

Закон о грађевинском земљишту не може да се ради одвојено од реституције, јер би онда остало нерешено 70 одсто проблема, нагласио је Париводић.

Он је истакао да је усвајање закона предуслов за улазак у ЕУ и додао да је нацрт подржао и потпредседник Европског парламента Едвард Макмилан Скот и изразио уверење да ће га подржати и нова влада.