Планирано је да доживотни директор Израелске филхармоније, уметнички директор Минхенске опере, шеф диригент Фирентинског музичког фестивала и гост диригент многих светских оркестара руководи извођењима дела Бетовена, Равела и Дворжака.

Мехта је био први међу светским великанима музике који је, после демократских промена у Србији 5. октобра 2000. године, већ у новембру дириговао концертом у Београду, а први пут је гостовао у нашем граду давне 1958. године.

Београђани памте да је на Бемусу 2003. године дириговао Минхенском филхармонијом с којом је, као солиста, наступио њен концертмајстор Сретен Крстић, као и да је наступао у Задужбини Илије М. Коларца у новембру 2005. године у оквиру циклуса концерата "Омаж Хансу Сваровском (1899-1975)", аустријском диригенту и професору Високе школе у Бечу код кога је учио дириговање.

Мехти је тада уручена медаља "Бели анђео", највише одликовање које Србија додељује страним држављанима за допринос култури, као и почасни докторат београдског Универзитета уметности.

Леа Рабин му је 1999. године уручила награду Уједињених нација за животни допринос миру и толеранцији, а у априлу 2001. године је од тадашњег председника Француске Жака Ширака добио титулу витеза Легије части.

Рођен у Бомбају (Индија), 1936. године, Мехта је као син и ученик диригента и виолинисте Мехлија Мехте, са 18 година отишао у Беч на студије композиције и дириговања.

Светску каријеру започео је победом на међународном такмичењу диригената у Ливерпулу 1958. године, да би од тада годишње држао приближно 180 концерата у највећим концертним и оперским салама света.

Дириговао је у њујоршкој Метрополитен опери, Бечкој државној опери, Краљевској опери у Ковент гардену, миланској Скали, оперским кућама Монтреала, Чикага и Фиренце, као и на фестивалу у Салцбургу.