Брајовић је том приликом рекао да се Кинотеком поносе не само грађани ове земље него и грађани свих бивших југословенских република, уз напомену да је задатак сваке земље да чува културну баштину.

То је задатак и Министарства културе, а филм, као најсавременија и најперспективнија уметност, јесте његова посебна обавеза, нагласио је министар.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић навео је том приликом да је 6. јун 1896. године, када је у Београду, захваљујући сарадницима браће Лимијер, одржана прва филмска пројекција на Балкану, један од најзначајнијих датума у историји кинематографије на овим просторима, али да је ове године то свакако најзначајнији дан за Југословенску кинотеку.

Он је указао на то да у депоу, који има два нивоа под земљом и два изнад земље, може да се смести приближно 50 милиона метара филмске траке, и додао да ће још пет депоа омогућити да под једним кровом Кинотека адекватно штити све што је снимљено на филмској траци - игране филмове, ТВ серије, ТВ филмове информативне природе, али и изворне материјале расуте по многим лабораторијама у окружењу.

Директор Кинотеке је изразио захвалност владама Француске и Србије, које су помогле изградњу депоа, као и извођачима радова и архитектама.

Амбасадор Француске у Београду Жан-Франсоа Терал изјавио је да Кинотека сведочи о веку постојања кинематографије у овом региону, у Европи и свету, а нарочито о разноликостима које чине највеће богатство у уметности.

Свечаном отварању присуствовали су и председник француског Националног центра за кинематографију (CNC) Борис Тодоровић, режисер Срђан Карановић и личности из јавног и културног живота Србије, као и представници словеначке, црногорске и кинотеке Републике Српске.