Ћирилов је у изјави за агенцију Бета навео да је Унеско изразио задовољство због посла који је Завод за заштиту споменика културе Србије урадио у презентацији и припремама тог локалитета за листу светске баштине, што је потврда да, ако се посао добро обави, следи и признање.

Према његовим речима, уписивање касноантичког локалитета Гамзиград на Унескову листу светске баштине јесте велика част јер је сврстан у ред бисера светске културе, као што су Лувр у Паризу, Ермитаж у Санкт Петербургу, Кремљ у Москви или Велики зид у Кини.

Феликс Ромулијану, споменик римске дворске архитектуре, саградио је, на површини од приближно пет хектара, римски цар тетрарх Галерије (владао 293–305), а посветио га је својој мајци Ромули.

Уписивање неког споменика на Унескову листу светске баштине је велика обавеза за саму државу, која мора да брине о томе да се тај терен не експлоатише у комерцијалне сврхе, односно да се ту не граде хотели, ресторани и други слични садржаји, објаснио је Ћирилов.

Он је указао на то да комисија Унеска на сваке две године обавља стручну проверу стања локалитета и уколико се утврди да се споменик не одржава у складу с Унесковим стандардима или се користи у комерцијалне сврхе, уклања га с листе.

Према његовим речима, Национална комисија Србије при Унеску тренутно настоји да спречи изградњу објеката у близини комплекса средњовековних споменика на Косову и Метохији који се, такође, налазе на листи светске културне баштине.

Ћирилов је додао да ће следећа прелиминарна листа српских споменика који ће бити кандидовани за Унескову листу бити утврђена у октобру.

На Унесковој листи светске баштине, која постоји од 1972. године, налази се 851 локалитет – 660 културних, 166 природних и 25 мешовитих.