Орсалија Каланцопулос и Божидар Ђелић

Ђелић је на конференцији за новинаре, након потписивања овог документа, навео податак да је у Србији сиромашно приближно девет одсто становништва и истакао да је циљ Владе да 2010. године тај број буде преполовљен.

Он је истакао да су Светска банка и Међународни монетарни фонд оценили да је предлог наше стратегије за смањење сиромаштва један од најуспешнијих докумената ове врсте у свету.

Потпредседник Владе је најавио да ће одобрена средства Светске банке бити искоришћена за суфинансирање програма који Влада Србије реализује преко Тима потпредседника Владе за имплементацију поменуте стратегије од 2005. године, уз финансијску подршку Владе Велике Британије у износу од 2,3 милиона фунти.

Средства из донације биће, између осталог, усмерена на дефинисање нових приоритета за наредне три године у кључним областима које покрива стратегија, а то су запошљавање, образовање, здравље и социјална заштита, објаснио је Ђелић.

Он је указао на то да је Влада данас усвојила платформу за коришћење пет зајмова Светске банке, у укупном износу од 192,5 милиона долара.

Према његовим речима, кредит за регионални развој Бора износи 43 милиона долара, за реформу пољопривреде 21,5 милиона, за пројекте наводњавања и дренаже 50 милиона долара, за модернизацију путне мреже 50 милиона и енергетску ефикасност 28 милиона долара.

Ђелић је навео да су два од ових пет зајмова потписана по веома повољним ИДА условима – на 20 година, без камата и са почеком од 10 година, а три по класичним условима Светске банке, који су такође повољни.

Потпредседник Владе је истакао да ће у наредних 12 месеци Светска банка радити на развоју партнерског односа са Србијом, какав се успоставља са земљама које су далеко одмакле на путу развоја.

Од 2002. године до сада Србија је од Светске банке узела кредите у вредности од 725 милиона долара, од којих је искоришћено 567 милиона, подсетио је Ђелић, уз напомену да су они дати по најповољнијим условима, на 20 година, без камате, са почеком од 10 година и са годишњом провизијом од 0,75 одсто.

Дуг Србије према Међународној банци за обнову и развој, по консолидационим зајмовима којима су регулисане обавезе бивше СФРЈ, 31. маја ове године, износио је 2,162 милијарде долара, а од тог износа приближно 556 милиона долара се односи на Косово и Метохију, додао је Ђелић.

Потпредседник Владе је током разговора са представницима Светске банке покренуо питање отплате дуга Космета према Светској банци.

Менаџер Тима потпредседника Владе за имплементацију Стратегије за смањење сиромаштва Александра Јовић навела је да ће новац од донације бити подељен ресорним министарствима и општинама у циљу примене ове стратегије.

Каланцопулос је оценила да је Србија направила велики помак у развоју и да је постала кредитно способна земља, са највећим привредним растом у Европи.

Она је нагласила да грађани можда још не осећају то побољшање, али да се ствари ипак крећу напред, и да је време да Светска банка успостави партнерски однос са Србијом и донесе нови економски меморандум који ће имати за циљ да се у земљи уклоне социјалне разлике и достигне ниво стандарда европских земаља.

Истовремено, Каланцопулос је прецизирала да ће Србија приступити програму стратешког партнерства под називом „Будућност надохват руке“, што значи да је наша земља по критеријумима Светске банке прешла у категорију држава које су чланице ЕУ као што је на пример Мађарска.

На конференцији за новинаре представљен је нови шеф Канцеларије Светске банке у Београду Сајмон Греј.