Самарџић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да је председник Владе Србије Војислав Коштуница одбацивањем идеје о стварању конфедерације Србије и Космета јасно изложио став државних органа Србије о томе.

Он је нагласио да је конфедерација Србије и Космета, по дефиницији, немогућа јер не могу целина и њен саставни део да формирају конфедералну заједницу, и додао да конфедерацију могу да формирају само две или више држава које имају статус државности, а Космет је по међународном и унутрашњем праву аутономна покрајина унутар државе Србије.

Према његовим речима, целина и њен део једино и најбоље могу да регулишу своје односе путем високог степена територијалне аутономије, при чему држава Србија јасно нуди свом делу, то јест Космету, максималну аутономију у односу на целину, и то под надзором и са гаранцијама УН.

Самарџић је оценио да преговоре и треба водити о облику, степену и надлежностима те територијалне аутономије, и нагласио да Космет, будући да нема државност, не може да прави унутрашње савезе и ангажмане са целином државе како би се касније референдумом одвојило у независну државу.

Он је истовремено објаснио да је идеја неких кругова Брисела да, по угледу на распад државне заједнице СЦГ, омогуће за Космет неку врсту одложене независности и одложеног државног суверенитета.

Поређење са Београдским споразумом и стварањем СЦГ, па каснијим одвајањем на референдуму Црне Горе, немогуће је јер је ова република у оквиру СРЈ имала статус државности, а још је Бадинтерова комисија утврдила да федералне јединице имају право на државност, подсетио је Самарџић и указао на то да Космет, као аутономна покрајина, никада није било федерална јединица и, наравно, није помињан.

Космет не може добити државност и не може бити независан од Србије ни сада, ни касније, ни никада. Наша држава нуди пуну самоуправу и максималну аутономију, али сви елементи суверености и државност у целости остају Србији, закључио је министар за Косово и Метохију.