Матић је на конференцији за новинаре истакла да је Предлог закона о ратификацији ЦЕФТА споразума упућен парламенту по хитној процедури, а са председником Скупштине Оливером Дулићем договорено је да то буде прва тема на првој јесењој седници.

Влада Србије сматра да штетних последица због одлагања ратификације споразума није било, навела је Матић.

Она је изразила очекивање да ће Србија на министарској конференцији која ће се одржати крајем септембра у Скопљу бити у својству пуноправног члана ЦЕФТА.

Српску привреду не очекују никакве негативне последице због примене ЦЕФТА споразума, указала је државни секретар и објаснила да су уступци који су дати тим споразумом на нивоу концесија које су биле гарантоване 31 билатералним споразумом земаља региона о слободној трговини.

Истовремено, она је напоменула да је овај споразум значајан за Србију која у региону углавном остварује спољнотрговински суфицит, а помоћи ће јој и да ефикасније искористи преференцијале које је и до сада имала по билатералним споразумима са земљама региона, јер ће трговина бити једноставнија, а земље ће теже моћи да уводе заштитне мере за домаћа тржишта.

Матић је најавила и да ће споразум омогућити да српска трговина забележи раст, при чему ЦЕФТА представља увод за будуће чланство Србије у Светској трговинској организацији и Европској унији.

Према њеним речима, споразум је до сада ратификовало осам земаља, осим Србије и Босне и Херцеговине.

ЦЕФТА споразум ступио је 26. јула на снагу у Црној Гори, Албанији, Македонији и Молдавији, а најављено је да ће у Хрватској почети да важи током овог месеца.

Овај споразум, рађен према правилима СТО, потписали су у децембру прошле године у Букурешту Црна Гора, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина, Србија, Бугарска, Молдавија, Румунија, Македонија и УНМИК (у име Косова и Метохије).

ЦЕФТА предвиђа укидање царинских ограничења за индустријске и пољопривредне производе у земљама региона најкасније до 2010. године.

Новине су либерализација јавних набавки и јаче привлачење инвестиција у земље потписнице, а повећава се и шанса за излазак на европска тржишта по преференцијалном, повлашћеном третману.

ЦЕФТА споразум, изворно је створен 1992. године, а иновирани текст за земље југоисточне Европе урађен је прошле године.

Државни секретар је нагласила да је из Националног инвестиционог плана, у прва три циклуса, за подстицање инвестиција и отварање 7.657 нових радних места издвојено 15,55 милиона евра.

Поднето је укупно 104 захтева за доделу бесповратних средстава, прецизирала је она и додала да је одлучено да ова средства добије 31 компанија, од којих је 17 иностраних и 14 домаћих у 25 општина у Србији.

Према њеним речима, највише је иностраних инвеститора, и то шест из Италије, по три из Немачке и Словеније, два из Велике Британије и по један из Аустрије, Мађарске и са Кипра.

Највећи број пројеката спроведен је у текстилној индустрији, где су укупна улагања износила 74,5 милиона евра и где је отворено 4.760 нових радних места, при чему је укупан износ подстицајних средстава 9,5 милиона евра, указала је Матић.

Такође, она је објаснила да је највећи обим инвестиција, у износу од 50,2 милиона евра, био у два пројекта дрвне индустрије, где је отворено 370 нових радних места, уз подстицај од 1,03 милиона евра.

Мере подстицаја износе од 2.000 до 10.000 евра, навела је Матић, уз напомену да за отварање радног места у производњи подстицај износи 5.000 евра, док за радно место у области истраживања и развоја, као и у индустрији услуга, и до 10.000 евра.

Матић је подсетила на то да је 20. јула објављен јавни позив за четврти пријавни циклус који ће трајати до 14. септембра, при чему се до краја године очекује још један циклус.

Државни секретар је том приликом проценила да ће Србија до краја године имати између две и две и по милијарде долара страних инвестиција и нагласила да су досадашњи резултати лошији у односу на прошлу годину, када је прилив иностраних улагања достигао 4,5 милијарди долара.

У првих пет месеци прилив страних инвестиција износио је приближно 1,2 милијарде долара, а реч је о трансакцијама које су уговорене углавном прошле године, рекла је Матић.

Она није могла да прецизира колико се од досадашњих улагања у овој години односи на гринфилд инвестиције јер статистика о томе не постоји, али је указала на то да се процењује да њихово учешће расте и да сада износи између 30 и 40 одсто.

Иако се приватизација спроводи убрзаним темпом, прилив по том основу, како је Матић навела, неће бити висок с обзиром на то да је реч углавном о малим предузећима која су у лошем стању и која ће самим тим остварити лоше купопродајне цене.

Матић је поновила да су очекивања да ће дијаспора допринети повећању инвестиција нереална јер се то није десило ни у једној земљи, тако да су мале шансе да се то деси у Србији.

Један од начина да се сарађује са дијаспором јесте да се оствари контакт с млађим генерацијама које имају позиције у управљачким структурама великих компанија и које на тај начин могу да лобирају за Србију, закључила је Матић.