Томас Флајнер
	Фото: Фонет

Флајнер је нагласио да би сваки други начин подрио кредибилитет Уједињених нација, угрозио мисије УН широм света, а ситуацију у покрајини учинио крајње неизвесном.

Он је у вези с најавом да би САД ипак једнострано признале независност Космета рекао да је у резолуцијама СБ три пута написано "посвећени смо суверенитету СР Југославије (сада Србије) над Косовом".

Према његовим речима, када би САД, као стална чланица СБ УН, одлучиле да одједном једнострано признају независност Косова, било би то очигледно кршење аката највише инстанце УН.

На питање како би такво, противправно стање могло да се спроведе на Космету, Флајнер је одговорио да су цела администрација УН у покрајини и КФОР успостављени Резолуцијом 1244 СБ УН.

Они би, дакле, требало да буду лојални УН и спремни да се боре против сваке одлуке која је у супротности са резолуцијама СБ, указао је Флајнер и напоменуо да би се, уколико би дошло до једностраног признавања Космета, читава ситуација у покрајини нашла "у ваздуху", а УНМИК и КФОР радили би без сагласности једне или две чланице СБ.

Такође, он је истакао и да Европска унија може да преузме мисију од УН само ако постоји одлука СБ УН, а те одлуке не може бити без једногласности сталних чланица Савета безбедности, међу којима је и Русија.

Ако САД или нека друга земља одлуче да на примеру Косова сруше систем Уједињених нација, последице би биле катастрофалне, оценио је Флајнер.

То би значило, навео је он, да су одлуке и резолуције СБ изгубиле сваки кредибилитет, као и да би међународне администрације на Косову, у Босни, а можда и у Ираку, биле увек у опасности да нека од чланица СБ одједном одлучи да их више не признаје и да жели да ради на своју руку, чиме би све ове мисије биле доведене у питање.

Уколико у предстојећим преговорима Београда и Приштине ипак не дође до компромиса, Флајнер сматра да би узрок томе могли бити задати рокови.

Преговора може бити само ако су отворени и ако обе стране прихватају ту отвореност. Нема смисла почињати било какве разговоре ако је њихов резултат унапред познат, а једини циљ је приволети једну страну да прихвати оно што је већ предложено, закључио је Флајнер.