Стојковић је навео да се стечајни поступак сада сматра хитним поступком, јер се прописују прецизни рокови за све учеснике у поступку, укључујући и суд. Он је прецизирао да се начело хитности огледа и у строгом режиму рокова за предузимање радњи у поступку, а уштеда у времену спровођења и окончања поступка огледа се и у забрани повраћаја у пређашње стање и недозвољавању понављања поступка, преноси агенција Танјуг.

Послови управљања поступком и доношења посебних одлука дати су у надлежност стечајном управнику, док централно место у вођењу стечајног поступка има стечајни судија који контролише рад стечајног управника и доноси најважније одлуке у поступку, навео је министар и додао да контролу његовог рада обавља стечајно веће, које одлучује о покретању стечајног поступка и утврђује постојање разлога за покретање стечаја и именује и разрешава стечајног управника.

Као обавезан орган стечајног поступка сада се по први пут јавља скупштина поверилаца, која бира надзорни одбор и разматра извештај стечајног управника о току стечајног поступка и стања имовине дужника.

Установљава се мораторијум - привремено онемогућавање остварења права "разлучних поверилаца и извршења на обезбеђеној имовини, како би омогућио предлагање и спровођење реорганизације за коју обезбеђена имовина има кључни значај".

Такође, законом је јасно прецизиран и поступак продаје имовине и брзе наплате поверилаца, са веома кратким роковима од момента приспећа средстава од продаје на рачун.

Овај предлог закона, заједно са још десет, налази се на дневном реду седнице Скупштине Србије, која је почела данас.