Округлом столу присуствовали су министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић, заменик сталног представника УНДП-а Ленса Кларка Раша Бурић, представници Министарства економије и регионалног развоја, тима потпредседника Владе, као и округа и регионалних агенција, инострани и домаћи стручњаци за рурални развој и представници невладиног сектора.

Милосављевић је у свом уводном излагању истакао да се у претходном периоду много причало а мало радило на пољу руралног развоја, као и да мере подршке развоју села још нису "руралне".

Он је додао да је део грешака из ранијег периода исправљен, али да се мора и даље пуно радити на пољу руралног развоја.

У саопштењу Министарства наводи се да је повод за дискусију била студија “Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољопривредна економија”, а у оквиру предстојећег формулисања, измена и допуна стратегије пољопривреде и руралног развоја, која ће послужити као основ за програмирање подршке руралном развоју у периоду од 2008. до 2013. године.

Поједини аспекти руралног развоја парцијално се помињу у оквиру неколико националних стратегија, али политика руралног развоја Србије у овом тренутку није интегрално уобличена ни у једном званичном документу.

У процесу планирања и усмеравања средстава државне помоћи још није успостављен систем координације између бројних институција и субјеката који су укључени у различите аспекте руралног развоја, па је данашњи округли сто био и прилика за то да се окупе многи доносици одлука које утичу на креирање политике у овој области и о томе отвори расправа.

Министарство наводи да је рурална економија препозната као развојни концепт којим се превазилазе кључни проблеми већине руралних подручја, а њена суштина је диверсификација и развој непољопривредних делатности у руралним подручјима.

Рурална подручја Србије обухватају чак 85 одсто територије Србије, у њима живи 55 одсто становништва и она формирају 41 одсто БДП-а земље, прецизира се у саопштењу и указаује на то да Србија, тако, припада изразито руралним земљама у Европи.

Такође, многе анализе показују да су, уз регионалне разлике и специфичности, дубина и оштрина руралног сиромаштва много израженији у односу на урбано сиромаштво Србије.

Категорија малих руралних домаћинстава је веома бројна и осетљива група, чија економска и социјална сигурност, посебно у периоду транзиције, може бити угрожена неадекватно одабраним развојним опцијама и приоритетима, додаје се у саопштењу и подсећа на то да број људи у Србији који поседује мање од три хектара и који живе у руралним подручјима превазилази два милиона.

Учесницима округлог стола представљена је прва студија која пружа детаљну анализу положаја управо ове остељиве категорије. Студија ауторке проф. др Наталије Богданов, штампана на српском и енглеском језику и доступна и на интернет страницама УНДП-а, обезбеђује документовану и аналитичку основу за јавну расправу о руралној економији Србије и формулише препоруке за креирање различитих развојних програма, нарочито из перспективе малих руралних домаћинстава.

На данашњем скупу указано је и на неопходност успостављања одговарајућих структура за управљање приступним и транзиционим програмима помоћи ЕУ намењених решавању специфичних проблема руралних подручја земаља кандидата и потенцијалних кандидата, што је предуслов за њихово коришћење.

На примеру пројекта Кућа партнерства и Промотивно-информативног центра представљени су ефекти остварени сарадњом и партнерством на међуопштинском и регионалном нивоу, додаје се у саопштењу.