Војислав Коштуница говори пред Парламентарном скупштином Савета Европе
	Фото: АП

Званични сајт Владе Србије преноси говор у целини.

Поштовани господине председниче,
уважени чланови Парламентарне скупштине,
поштовани господине Генерални секретару,
даме и господо,

Желим да изразим захвалност председнику Парламентарне скупштине Савета Европе Ренеу ван дер Линдену на указаној части да вам се обратим као председник Владе Србије у време кад моја земља председава Комитету министара Савета Европе.

Србија је у мају ове године преузела председавање Комитету министара усредсређујући се првенствено на основне вредности Савета Европе – људска права, демократију и владавину права – као три стуба на којима је Европа утемељена. Зато је у слогану председавања Србије „Једна Европа – наша Европа“ садржано наше уверење да сви европски народи и државе желе да Европа буде једна и јединствена у пуном поштовању поменутих суштинских вредности.

У данашњем разговору са вама, уважени чланови Парламентарне скупштине, желим пре свега да нагласим да је Србија са своје стране темељно и истрајно радила на остваривању људских права, демократије и владавине права. Најбољи доказ свакако представља доношење новог Устава Србије, који је прошао референдумску проверу народне воље и испунио најтежи услов да више од 50 одсто уписаних бирача мора да подржи предлог Устава. Овоме треба додати и чињеницу да је Скупштина Србије једногласно усвојила тај документ, што сведочи о постојању пуног демократског, политичког и националног консензуса у Србији о новом Уставу.

Стало ми је до тога да истакнем да је Венецијанска комисија изричито оценила да нови Устав „одражава демократске идеале нове Србије“. Уставни текст садржи одредбе које се посебно тичу људских и мањинских права и слобода у 63 од укупно 206 чланова Уставног текста. У том смислу, када је реч о националним мањинама, сматрамо да је посебно значајно указати на одредбе које се односе на забрану дискриминације по било ком основу, као и на забрану изазивања верске, расне и националне мржње.

Посебно помињем чланове Устава који се односе на забрану насилне асимилације и развијање духа толеранције, одредбе о потреби представљања националних мањина у локалним и покрајинским институцијама власти, као и оне које захтевају вођење рачуна о националном саставу становништва при запошљавању у државним органима.

Устав говори и да су мањинама, поред права зајемчених свим грађанима Србије, загарантована и нека додатна права која се могу подвести под такозвану позитивну дискриминацију, као што је право на избор савета националних мањина.

Желим да вас упознам са тим, госпође и господо, да не само текст српског Устава, већ и законске одредбе, као и пракса умногоме надмашују права и гаранције које пружа Оквирна конвенција за заштиту националних мањина. Постоје локални и покрајински штампани и електронски медији који емитују програм на језицима мањина, а у Аутономној покрајини Војводини, на пример, припадници мађарске националне мањине имају могућност образовања на сопственом језику у приближно 80 основних и 30 средњих школа, као и на неколико виших и универзитета у Новом Саду, Суботици и Београду.

Посебно бих хтео да нагласим чињеницу да су лидери националних мањина и највиши представници свих верских заједница у Србији снажно подржали доношење новог Устава. Тако је у мултиетничком Новом Пазару, где значајну већину имају Бошњаци, на референдуму учествовао изузетно велики број грађана. То најбоље говори о карактеру новог Устава, али и о успостављеном поверењу које националне мањине данас гаје према држави Србији. Ово поверење је изграђено захваљујући низу конкретних мера које је Влада Србије предузимала на побољшању укупног положаја и на унапређењу учешћа припадника националних мањина у јавним пословима.

Све ово, поштовани чланови Парламентарне скупштине, на најбољи начин сведочи да Србија с пуним опредељењем учествује у изградњи основних европских вредности: људских права, демократије и владавине права. И управо у примени ових вредности Србија види решење највећег проблема који данас постоји у Европи, а то је решење будућег уређења покрајине Косово и Метохија.

Ви добро знате да је у току нови преговарачки процес којим посредује међународна тројка и да је пре неки дан у Њујорку одржан директан разговор Београда са представницима косовских Албанаца. Сасвим је природно да, с обзиром на то да су преговори у току, овде у најстаријој европској организацији отворено разговарамо и, убеђен сам, заједнички подржимо искључиво демократско и компромисно решење.

Желим да пред вама данас изричито потврдим да је Србија заиста без и најмање резерве опредељена за демократско решење које ће почивати на иста она три стуба на којима је утемељена и сама Европа, дакле – на људским правима, демократији и владавини права. Сагласно томе, Србија је у Њујорку упутила позив и албанској страни и међународној заједници да се обавежу на то да неће прибећи насилним и једностраним решењима, већ да ћемо сви заједно прихватити искључиво споразумно и демократско решење.

А како пронаћи демократско решење може нам помоћи управо СЕ, који и сам почива на помињаним трима основним вредностима и задужен је да их штити. Зато је Србија током разговора и пошла од суштинског питања поштовања и гарантовања права албанске националне мањине у покрајини Косово и Метохија. Сама срж проблема са којим се суочавамо јесте како да се, на демократски начин и у складу са међународним правом, реши статус албанске националне мањине у покрајини.

Предлог Србије који смо изнели у Њујорку гласи да је Србија спремна да албанској националној мањини гарантује статус најповлашћеније националне мањине која данас постоји било где у свету. Уставна гаранција за овакав статус била би обезбеђена у виду функционалне и суштинске аутономије покрајине Косово и Метохија унутар Србије.

Верујем у то да се слажете да овакав предлог Србије може имати за циљ само пун и слободан развој и просперитет косовских Албанаца, а да никако не може бити израз намере Београда да на било који начин ограничава или спутава права Албанаца у покрајини. Као и свака суверена и међународно призната држава Србија не може дозволити албанској националној мањини да ствара државу у држави и да ствара још једну албанску државу на Балкану. Ви најбоље знате, госпође и господо, да такво право нема ниједна национална мањина на свету, и постављам питање зашто би га онда уживала једино албанска мањина и једино у Србији.

Желим да знате и то да је Србија у Њујорку позвала албанску страну и међународну заједницу да заједно радимо на утврђивању статуса најповлашћеније националне мањине. Да видимо заједно која све права и на које све начине их националне мањине данас остварују у свету и да то буде поуздан критеријум за демократско решење спора.

Веома је важно да вас обавестим о томе да се данас налазимо у преломном тренутку када пре свега међународна заједница мора да донесе одлуку којим ће од два пута усмерити решавање судбине покрајине Косово и Метохија, па самим тим и судбине Србије. Један пут, о којем сам већ говорио, води ка демократском решењу утемељеном на европским вредностима поштовања људских права, демократије и владавине права. Други пут води у крајње ризичну зону успостављања најопаснијег преседана после Другог светског рата да једна национална мањина, по цену драстичног кршења важеће Резолуције Савета безбедности, кршења Повеље УН и Завршног акта из Хелсинкија, на територији једне суверене и међународно признате државе створи своју нову државу.

Фото: АП

Моја је обавеза да овде укажем на два аргумента који се наводе у прилог овом другом, изразито опасном путу, а потпуно су у духу правног насиља и политике једностраног решења. Тако се од највиших међународних званичника може чути да, уколико се брзо не пронађе решење, може бити угрожен мир у покрајини, а то одмах добија свој ехо од албанских терориста, који поручују да ће прибећи масовном насиљу уколико Косово не добије независност. Оваква врста аргумента не би заслуживала коментар да смо макар једном од међународне заједнице чули јасну поруку да ове претње не само што не могу бити награђене давањем државе, већ да ће бити најстроже санкционисане.

Други разлог за кретање путем правног насиља и распарчавања Србије треба потражити у садржају Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана. Било је више него илустративно како су сви албански представници у Њујорку безброј пута поновили да ће у потпуности применити Ахтисаријев план иако је свима јасно да се уопште не разговара о том плану. Другим речима, Албанци се надају да би одређене велике силе, зарад примене Анекса 11 и остваривања на тај начин својих геостратешких и војно безбедносних интереса, пристале на признавање једностране независности.

Чланови овог високог дома треба да знају да Анекс 11 Ахтисаријевог плана предвиђа да међународно војно присуство на Косову у виду НАТО снага не би имало јасну цивилну контролу, што би представљало још један незапамћен преседан, каквог није било откада је изграђен демократски свет. Постоји опасност да примена Анекса 11 буде важнија од проналажења демократског решења и да буде важнија од судбине Косова, од судбине Србије, па онда и од судбине читавог региона.

Два пута ка решењу косовског проблема, која сам овде назначио, заслужују да се пред њима замислимо. Оно што желим да вам кажем јесте да можете бити потпуно уверени да Србија, сагласно Повељи УН и сагласно свом Уставу, неће одустати од проналажења демократског решења, као што истовремено најодлучније одбацује и сваку помисао да би, из било ког разлога и било када, могла допустити да се на њеној територији правним насиљем, политиком силе и једностраним корацима прави нова албанска држава. Уверавам вас да је Србији немогуће наметнути решење и да ће се свака евентуална једнострано проглашена независност показати као неодржива. Једнострано проглашена независност би само продубила проблем и потом би пропала, што би нас опет вратило да заједнички пронађемо демократско и одрживо решење.

Треба, нажалост, имати у виду и да постоји реална опасност од тога да се поједине земље, па и европске земље, определе за отворено кршење важеће и за све владе обавезујуће Резолуције 1244 Савета безбедности, која изричито гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије, и да признају једнострани акт албанских сепаратиста о независности Покрајине. Морамо овде у СЕ поставити најприродније могуће питање, које гласи: ако се данас неке европске државе опредељују за то да прекрше Резолуцију 1244, шта сутра може спречити било коју европску земљу да, ако то захтевају њени интереси, прекрши неку другу резолуцију СБ? Суштина питања је у томе да ли су сви који данас одлучују узели у обзир све последице које би у Европи и свету могло проузроковати прибегавање правном насиљу и отвореном гажењу међународног права и општеобавезујућих резолуција УН.

Можда се у први мах може учинити да је лакше ствари пресећи, па и по цену кршења норми и вредности на којима смо уредили савремени свет. Међутим, све земље које би размишљале на такав начин морале би водити рачуна да би већ сутра слична опасност могла и њима запретити. При том, сви добро знамо, а истоме нас учи и европско и светско историјско искуство, да свако насиље и кршење универзалних правила, а поготово оно којим се разбија једна суверена земља, за собом неизбежно повлачи тешке и трагичне последице.

Запитајмо се само, поштовани чланови Парламента, колико сепаратистички настројених националних мањина данас у свету с пажњом посматра како ће бити решено питање албанске националне мањине на Косову. Како им сутра треба објаснити да постоје националне мањине првог реда, које могу да стварају државе, и националне мањине другог реда, којима то није допуштено? И што је најважније – да ли би се оне помириле са таквим непринципијелним становиштем, или би настали нови бројни проблеми са оснивањем нових држава, све то праћено сукобима и сталним угрожавањем мира и стабилности?

Желим да пред вама искажем своје уверење да нико не може остати равнодушан пред чињеницом да баш у Европи, која је толико поносна на своје тековине поштовања владавине права, демократије и људских права, постоји размишљање одређених земаља да правним насиљем и једностраним решењем распарчају једну суверену и међународно признату земљу. Видимо и да нас једна велика ваневропска земља уверава да ствари у средишту Европе треба да уредимо директним кршењем Повеље УН и да то неће бити преседан, већ редовно и нормално стање.

Здрав разум нас упозорава на то да се држимо проверених вредности и да никако не одустанемо од демократског решења. Сувише је велико искуство Европе и сувише чврсто њено опредељење да се истраје у демократском решењу да бисмо смели да попустимо притисцима и олако се упустимо у подривање темеља на којима данас почива целокупни међународни поредак.

Када би Србија попустила пред притисцима којима је изложена и пристала да учествује у прављењу друге албанске државе и то на својој територији, она би тиме преузела највећу одговорност за све далекосежне последице таквог поступка. Јер ко је позванији од саме Србије да се бори за заштиту универзалних правила када су у питању њена територија и њена покрајина Косово и Метохија. Доследно поступајући како поступамо, ми смо стекли право да и вас позовемо на одбрану највиших европских вредности и да не дозволимо да у срцу Европе, на Косову и Метохији, правно насиље замени демократско решење.

Нико нам до данас није рекао шта је то погрешно у нашем предлогу и зашто би Косово требало да добије независност. Којим то аргументима се може оспорити предлог Београда о статусу најповлашћеније националне мањине? Којим аргументима и која је то правна основа за отимање 15 одсто територије Србије како би се направила још једна албанска држава на Балкану? Како то да у одбаченом Ахтисаријевом предлогу нема ниједно слово правног образложења за такво решење? На крају, како то да сада још нико није смислио бар један једини аргумент у прилог независности Косова, осим ако под објашњењем не подразумевамо често понављану реченицу да је то реалност?

Поштовани чланови Парламентарне скупштине, једина реалност коју Србија признаје јесте обавеза свих земаља да поштују Повељу УН и да поступају у складу са вредностима на којима је устројена послератна Европа. Поштовање те реалности је Европи донело мир, стабилност и просперитет. Будите уверени да ће Србија учинити све што је у њеној моћи да се путем демократског решења на целој њеној територији примени ова реалност и будите подједнако уверени у то да Србија никада неће прихватити реалност политике силе и једнострану независност покрајине.

Србија очекује и вашу подршку за постизање демократског и споразумног решења будућег уређења српске покрајине Косово и Метохија, уверена да бранећи право и правду, Повељу УН, устројство савременог света и европске демократске вредности, не мисли само о својој будућности и не брани само свој суверенитет и своје достојанство.