Јањић је на округлом столу, одржаном поводом Европског дана одбране новинарства, који се ове године обележава по први пут, рекао да доношење тог закона, иако након приватизације највећег броја медија, неће значити да ће бити признато затечено стање, већ ће сви морати да се прилагоде закону.

Он је оценио да у Србији постоји слобода медија, која је међутим, ван контроле, тако да је могуће објавити било шта без икаквих последица, и истакао да нема праве слободе без поштовања правила.

Према његовим речима, медијско тржиште Србије карактерише претрпаност, односно постојање великог броја медија и новинара, што не оставља простор за квалитетну борбу за радна права новинара.

Јањић је указао на то да би требало да буде формирана асоцијација синдикалних организација која ће моћи да утиче на медијску индустрију, и напоменуо да је власничка структура многих медија у Србији нејасна.

Председник Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа истакла је да би изменом Закона о раду требало да буду обезбеђени механизми који би власнике медија приморали на то да са синдикатима почну преговоре о гранском колективном уговору.

Она је подсетила на то да је прошло четири године од како су синдикати припремили грански колективни уговор, али немају с ким да преговарају, као и да законом нису предвиђени механизми којима би држава обезбедила почетак преговора.

Председник Удружења новинара Србије Нино Брајовић оценио је да се без радне сигурности и препознатљиве власничке структуре медија тешко може очекивати поштовање етичког кодекса и професионалних стандарда у њима.

Директор Инспектората за рад при Министарству рада и социјалне политике Радован Ристановић рекао је да је положај запослених у медијима у Србији исти као и код свих запослених у нашој земљи, и указао на то да су, процентуално гледано, рад на црно и избегавање уплата законских обавеза заступљени у новинарству исто као и у другим делатностима.