Брајовић је на завршној расправи о Нацрту закона о култури, одржаној у Заводу за проучавање културног развитка, подсетио на то да су најбитније новине у овом документу оснивање националног савета и обавезе усвајања четворогодишњег плана, као и увођење институције конкурса за избор уметничких програма.

Он је указао на то да је новина и приватизација установа културе, али тако да не дозвољава промену делатности, као и потписивање орочених уговора о раду, и то на три године што би требало да подстакне креативне и амбициозне уметнике.

Према његовим речима, законом је прецизирано и регулисање статуса слободних уметника, као и децентрализација културе како би развојем у регионалним центрима она била доступна широј публици.

Секретар Министарства културе Новица Антић истакао је да је током једномесечне јавне расправе више од хиљаду људи, углавном из установа културе, уметничких удружења и градских управа, изнело сугестије на Нацрт закона, при чему је већина од њих прихваћена.

Антић је прецизирао да је подржана идеја да национални савет именује Скупштина Србије, а не Влада, да се ради на томе да балетски уметници и играчи поново добију бенефицирани радни стаж, као и да поред покрајина и градови доносе своје програме културног развоја.

Он је најавио да се већ ради на припреми закона о задужбинама, о архивима, о библиотекарству, а да би требало да уследе и закони о издаваштву и о кинематографији, при чему ће све сугестије које не могу наћи место у системском, кровном закону о култури бити одличан допринос писању осталих докумената.