У саопштењу се наводи да научни институти нису директни буџетски корисници, па се према томе плате запослених на институтима не исплаћују по Закону о платама у државним органима и јавним службама.

Министарство науке финансира институте тако што им исплаћује средства по пројектима, што значи да плату истраживача не представљају само средства добијена за рад на пројекту Министарства.

Према посебном колективном уговору, ова средства третирају се само као део зараде једног научника. Институти, у складу са својим могућностима, могу да исплаћују запосленима више од онога што су добили преко пројектног финансирања.

Неко ко је запослен повећање плате обично тражи од свог послодавца, а Министарство науке није послодавац запосленима у институтима.

Држава је институтима дала потпуну слободу да се тржишно оријентишу и да од свог знања остваре додатну зараду. Овај вид пословања примењује се на многим институтима и истраживачима омогућује додатну зараду, па је незахвално говорити и о просечним платама истраживача јер се оне разликују међу институтима.

Синдикат добро зна шта пише у колективном уговору и, нажалост, манипулише у јавности појмовима плата и зарада и начином финансирања високошколских организација.

Према закону о буџету, не могу се планирати зараде запослених, већ само износ који ће бити издвојен за финансирање пројеката. Буџет за науку је скроман, али ове године Министарство се изборило да се тај буџет увећа за 20 одсто у односу на претходну годину.

У интресу је Министарства науке да се научницима обезбеде што бољи услови за рад, али Министарство има намеру да ово оствари тиме што ће се борити за већа средства из буџета.

У тој намери, Министарству је потребна помоћ свих научно-истраживачких организација да се у јавности лобира о значају науке јер што буде веће финансирање пројеката из буџета, биће и веће плате истраживача, али ово не треба мешати са обавезом Министарства да обезбеди целокупне плате истраживачима јер ова обавеза не постоји, закључује се у саопштењу.