Лончар, који је председник Организационог одбора за обележавање 200-годишњице доласка Доситеја у Србију, рекао је да је часна мисија великог српског просветитеља обавезивала његове потомке на то да ову годину прогласе годином јубилеја.

Такође, обавеза потомака је и да многобројним активностима подсете на његово залагање за обнову српске државе и стварање модерних институција без којих би Срби заувек остали на периферији Европе, додао је министар.

Према његовим речима, луче просветитељства Доситеја ни данас нису угашене, о чему најбоље сведоче бројни културни догађаји уприличени током ове године.

Србија још води велику битку и улаже напоре за достојно место међу развијеним земљама, и више него икада потребно је да препознамо националне путоказе којима се бране и традиционалне вредности, али и напредак и будући просперитет државе, истакао је министар.

Он је изразио уверење да нема бољег начина да се свету представимо као достојан и равноправан саговорник него да му покажемо наше историјске вредности, а оне се на прави начин могу препознати и кроз рад и стваралаштво Доситеја.

Лончар је изразио захвалност Доситејевој задужбини и њеном оснивачу компанији "Хемофарм" из Вршца, као и представницима Срба у Румунији и румунским властима на томе што су организовали и успешно реализовали стварање вечног дома Доситеја у његовом родном месту.

Председник Управног одбора задужбине Радиша Гачић рекао је да је задужбина основана 2004. године да би подстицала афирмацију Доситеја и његових просветитељских идеја, и изразио наду да ће спомен-музеј бити место ходочашћа младих из свих крајева у којима живе Срби.

Министар Лончар и председник Скупштине задужбине и почасни председник фондације "Хемофарм" Миодраг Бабић положили су ловоров венац на дом који је од данас званично спомен-музеј Доситеја.

У оквиру завршне свечаности Године Доситеја одржана је академија у гимназији у Темишвару која носи његово име.

Наступили су хор "Колегијум музикум", под диригентском палицом Даринке Матић-Маровић, књижевници Славомир Гвозденовић, Драгомир Брајковић, Милован Витезовић и Љубивоје Ршумовић. У програму је учествовала и драмска уметница Рада Ђуричин.