Милан Радуловић

Радуловић је указао на то да веру практикује 98 одсто становништва, уз напомену да не постоји политичка или синдикална организација у коју има поверења толики број грађана и да сваки верник мора да осети да држава уважава чињеницу о његовој припадности некој од цркава и верских заједница, што је највећа институционална припадност осим држављанства које подразумева сто одсто грађана.

Да би се што више људи упознало с понуђеним решењима, преднацрт је упућен свим традиционалним црквама - Српској православној и римокатоличкој, Исламској и Јеврејској верској заједници и трима протестантским црквама, али и верским заједницама које су изван Светског савета цркава, саветима националних мањина и гласилима православне, римокатоличке и других цркава, рекао је Радуловић.

Он је додао да Министарство очекује савете, компетентне примедбе и амандмане стручних правних служби ових цркава и верских заједница и објаснио да се тек на основу тога може приступити изради предлога закона коме предстоји разматрање у Влади, као и скупштинска процедура.

Министар је оценио да рокове треба поштовати, али да је много важнија сагласност што ширег круга људи са садржајем закона који се односи безмало на сво становништво у Србији и да је веома важно да буде донесен без икаквих међусобних спорова и без суштинских примедби на садржај.

Према његовим речима, у израду закона о слободи вере треба да се укључи целокупна културна, политичка и просветна јавност, како би били озакоњени врхунски цивилизацијски стандарди када је реч о односима између државе и верника.

Радуловић је, истичући да овим законом цркве добијају статус јавних установа и да се тако враћају у друштво, што је велики напредак у односу на садашње стање, изразио наду да неће бити великих полемика и да процедура доношења закона неће предуго трајати.