У саопштењу се наводи да су ови софтвери намењени свим грађанима, малим предузећима и онима који желе легалан софтвер, а не могу или не желе да га купе, и додаје да за коришћење ових програма није неопходно познавање енглеског језика.

Припрему и дистрибуцију ових софтвера финансирало је Министарство за телекомуникације и информатичко друштво, а данас је у Привредној комори Србије одржана и јавна презентација тих програма.

Министар за телекомуникације и информатичко друштво Александра Смиљанић истакла је том приликом да је ресорно министарство финансирало пројекте локализације софтвера отвореног кода јер је важно да се Србија развија као информационо друштво и да основни софтверски алати буду доступни свима.

Смиљанић је, отварајући презентацију, указала на то да су најпопуларнији међу овим програмима преведени на српски језик и урађени на ћирилици и латиници.

Државни секретар Министарства за телекомуникације и информатичко друштво Миленко Цветиновић објаснио је да су неке од предности локализације развој домаће софтверске индустрије, смањење обима увоза и повреде интелектуалне својине, промовисање садржаја на српском, као и повећање конкуренције, смањење укупних трошкова за софтвер, независност од добављача и побољшање безбедности и доступности.

Према његовим речима, комерцијалне софтвере треба користити тамо где се захтева функционалност коју они обезбеђују, али треба пружити могућност и онима који не могу или не желе да плате комерцијалне програме.

Он је нагласио да држава на овај начин испуњава обавезу да грађанима учини доступним услуге информатичког друштва.

Професор Душко Витас са Математичког факултета Универзитета у Београду представио је локализацију програма Опен офис. Локализацију програма Мозила фајерфокс и Мозила тандербирд приказали су професори Драган Јанковић и Милорад Тошић са Електронског факултета Универзитета у Нишу, док је Душан Старчевић са Факултета организационих наука представио српску верзију оперативног система Федора.