Јањић је на округлом столу истакао да плурализам медија није могућ ако није регулисана сфера власништва над медијима и додао да није добро ни да држава, али ни било ко други, има монопол над јавним гласилима.

Он је оценио да би јавна расправа о закону о недозвољеној медијској концентрацији требало да буде завршена на јесен и да би предлог овог документа могао да се нађе у процедури до краја године.

Члан радне групе за израду поменутог закона Раде Вељановски објаснио је да би усвајањем закона о недозвољеном обједињавању и јавности власништва јавних гласила био употпуњен сет медијских закона, и напоменуо да је радна група настојала да примени европске стандарде у тој области, али и да уважи реалност у Србији.

Превелика концентрација власништва може имати утицај на јавно мњење, што не доприноси демократизацији и медијском плурализму, указао је Вељановски и додао да се та област у већини земаља регулише са више закона.

Према његовим речима, при писању радне верзије закона радна група је била мање рестриктивна од земаља у региону, будући да је дозвољено да емитер може бити власник радија и телевизије са националном покивеношћу, што није случај у другим земљама.

Члан радне групе Снежана Печенчић навела је да надзор над спровођењем закона обавља Министарство културе, у чијој је надлежности информисање, и нагласила да ће службе тог министарства утврђивати да ли постоји недозвољена медијска концентрација.

У случају да се утврди да постоји медијска концентрација, службе обавештавају емитера о томе и он има шест месеци да стање доведе у оквир закона, а уколико то не уради, против њега се покреће прекршајни поступак који подразумева високе новчане казне, прецизирала је Печенчић.

Она је објаснила да ће штампани медији плаћати новчане казне, и то од 300.000 до милион динара, док ће у случају електронских медија реаговати Републичка радиодифузна агенција (РРА), која емитеру може да одузме дозволу за рад уколико не поступи по закону.

Члан радне групе Немања Ненадић истакао је да је радном верзијом закона предвиђено оснивање регистра јавних гласила који ће водити Министарство културе у сарадњи са РРА, при чему ће његов садржај бити јаван и доступан свима на интернету.

Ненадић је најавио да ће регистар садржати податке о јавном гласилу, оснивачу, лицу које учествује у власништву оснивача, као и податке о другим лицима способним да врше утицај.