У саопштењу овог министарства наводи се да ће комеморативним церемонијама присуствовати званичници Србије и Грчке.

Поред церемонија одавања државних и војних почасти, предвиђени су и краћи уметнички програми у извођењу најбољих ђака Треће, Пете и Дванаесте београдске гимназије, који учествују у наградном студијском путовању које има за циљ обилазак српских војних меморијала у Грчкој.

Такође, помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

У делегацији Републике Србије биће министар културе Војислав Брајовић, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић, помоћник министра културе Миомир Кораћ и вицеадмирал Јован Грбавац са сарадницима.

Овој делегацији на локалитетима на острвима Крф и Видо прикључиће се и амбасадор Републике Србије у Грчкој Љиљана Баћевић, као и генерални конзул Републике Србије у Солуну Милан Димитријевић са сарадницима.

Ове године, о трошку Министарства рада и социјалне политике, комеморативним манифестацијама на Крфу и Виду присуствоваће 36 најбољих ученика Треће, Пете и Дванаесте београдске гимназије у пратњи својих професора историје.

Они ће током петодневног наградног студијског путовања обићи више српских војних меморијала, попут Српског војног гробља у Солуну, савезничког меморијала у Поликастру и свих шест српских војних меморијала на острвима Крф и Видо.

Циљ наградног студијског путовања јесте упознавање са периодом Првог светског рата, обогаћивање сазнања о том раздобљу и обиму страдања, као и поимање свог бесмисла оружаних сукоба као историјских феномена.

После неуспелог покушаја да се српска војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској војсци, Врховна команда је 24. новембра 1915. године донела одлуку о томе да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.

После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска војска окупила се код Скадра, Драча и Валоне, одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих приближно 5.000. Начелник Врховне команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године.

Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. Реч је о раздобљу великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.