Брајовић је, обраћајући се присутним преживелим логорашима, члановима породица пострадалих и званичницима поводом сећања на жртве мађарских фашиста, хортијеваца, рекао да су ратови део наше и светске историје, која је пуна насиља и геноцида.

За злочине у шарварском логору одговорност сносе појединци, а не нације или народ, а обавеза једног здравог и зрелог демократског друштва је да спречи да се такве несреће дешавају, да чува успомене на претке и да их с поштовањем помиње, поручио је министар.

Пајтић је нагласио да је Шарвар за Војвођане исто толико страшан као што је за Јевреје био Аушвиц, или неки други нацистички логор.

Током Првог и Другог светског рата у Шарвару се налазио логор за интернирце, односно концентрациони логор у коме је био заточен и ликвидиран велики број људи пореклом из Србије.

Од јуна 1941. до ослобођења града 1945. године, Хортијеве власти су са окупираних територија Југославије на ово место довеле приближно 15.000 људи, међу којима старце, жене и децу, а у нељудским условима живота умрло је више од 750 логораша.

Према протоколу који је потписан прошле године, у обнови спомен-гробља учествовали су Министарство културе Владе Србије, Извршно веће Војводине, словеначка општина Лендава и сам град Шарвар.

Логор Шарвар ослобођен је доласком Црвене армије 28. марта 1945. године и тај дан се сваке године обележава пригодним манифестацијама.