Илић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије, указао на то да је циљ доношења овог закона омогућавање повраћаја имовине локалних самоуправа, као и дефинисање државне и покрајинске имовине, имовине јавних предузећа и установа.

Он је објаснио да је Министарство финансија припремило нацрт овог закона, који ће, у складу са новим Уставом, дефинисати само два облика својине, и то јавну и приватну.

Према његовим речима, овај документ усклађен је са стандардима Европске уније и требало би да прође јавну расправу током октобра, потом би Влада требало да га усвоји и проследи Скупштини Србије на разматрање по хитној процедури како би га усвојила до краја године.

Такође, Илић је истакао да ће увођењем категорије јавне својине бити укинут модел државне својине у Србији, који је био дефинисан законом из 1995, и објаснио да је због досадашњих решења о државној имовини Србија имала веома лоше последице по развој привреде и свеукупног друштва.

Закон о јавној својини требало би да буде један од најважнијих реформских системских закона, који омогућава да се одредбе новог Устава примене на измену облика својине и први пут уведе појам јавне својине, указао је он.

Државни секретар је подсетио на то да у Европи постоје углавном два модела својине – приватна и јавна, и додао да је концепција овог закона да такође постоје два основна облика својине државе, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, односно јавна својина и својина, при чему се ова друга односи на приватну својину.

Илић је навео да у локалној самоуправи постојећи својински режим сваке године проузрокује штету у износу од приближно сто милиона евра, док се, с друге стране, не види никаква значајна корист од постојећег система.

Према његовим речима, дефинисање имовине биће веома значајно и за јавна предузећа јер ће омогућити њихову корпоративизацију и процесе приватизације, као и иницијалну јавну понуду акција на берзи, а уз то биће створене основе за успостављање приватног и јавног партнерства у тим предузећима.

Истовремено, Илић је нагласио да јавну својину могу да имају само одређени субјекти као што су држава, покрајина, град или општина, и додао да тај облик својине може постојати само на одређеним добрима код којих се препознаје јавни интерес са специјалном заштитом.

Он је прецизирао да је ту реч о добрима у општој употреби као што су путеви, пруге, објекти који служе за обављање функција власти државних органа и други облици од јавног значаја.

Осим јавне својине, држава, покрајина и локална и самоуправа могу имати и својину, односно приватну својину и ту је реч о облику својине коју имају и физичка лица, објаснио је Илић.

Закон третира и природна богатства и према том решењу ексклузивно право на успостављање власти над природним богатствима има држава, указао је он.

Када је реч о инфраструктурним објектима, државни секретар је навео да је законодавац дефинисао инфраструктурне објекте под којим се подразумева врста објеката као што су путеви, пруге, различите врсте мрежа – гасна, нафтна, водоводна, канализациона, при чему се међу њима посебно издвајају такозване мреже.

Илић је објаснио да се под мрежама подразумевају ствари које служе за проток материје и енергије или ради дистрибуције корисницима, и напоменуо да су, према смерницама ЕУ које су биле сугерисане државама чланицама, мреже задржане у својини државе, односно покрајине и локалне самоуправе, а такво решење је прихваћено и у Нацрту закона који је предложило Министарство финансија.

Објашњавајући које институције ће спроводити овај закон, он је рекао да ће то бити надлежност Дирекције за имовину Републике Србије, док ће значајну улогу имати институције које воде регистре непокретности, односно катастри тамо где су они успостављени, или судови, где још не постоје катастри, па судови воде земљишне књиге.

За спорне случајеве биће задужена комисија која ће бити формирана као специјална институција за решавање спорова, а одређена улога припада и министарствима и Влади Србије, као и појединим органима на општинским, градским и покрајинском нивоу, прецизирао је Илић.

Он је подсетио на то да ће Србија доношењем овог закона испунити и обавезу коју је преузела потписивањем и ратификацијом Европске повеље о локалној самоуправи, у складу с којом треба да обезбеди довољна средства за обављање функција општина и градова.