У саопштењу се наводи да су на састанку разматрана питања и могућа сарадња у областима које се односе на Роме који су интерно расељена лица и избеглице и на Роме повратнике по основу споразума о реадмисији, као и на доступност личних докумената и стандардизацију језика.

На састанку који је отворио министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић учествовали су представници држава и ромског невладиног сектора из Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Србије.

Такође, учествовали су и представници МУП-а Владе Хрватске, представници Канцеларије УНХЦР у Београду и Сарајеву, Мисије ОЕБС у Србији, Данског савета за избеглице, Фонда за отворено друштво, Програма за развој УН, Делегације Европске комисије у Србији, Међународне организације за миграције, Националног савета ромске националне мањине, Швајцарске агенције за развој и Института за отворено друштво из Будимпеште.

На састанку је закључено да:

– планови трошења средстава из ИПА фондова треба да кореспондирају са приоритетима “Декаде Рома”, укључујући и три међусекторске теме, што је релевантно за свих пет тема ИПА фондова;

– Роми, представници цивилног сектора, јавне администрације и политички представници морају бити активно укључени у планирање приоритета и конкретних активности за спровођење ИПА пројеката;

– питања доступности личних докумената и правног субјективитета Рома треба да буду укључена у националне и програме прекограничне сарадње, који се финансирају из ИПА фондова;

– Европска комисија и земље у придруживању треба посебно да предвиде ИПА пројекте који имају за циљ решавање проблема Рома повратника, расељених лица и избеглица;

– будућа европска политика према Ромима треба да укључи и питање Рома са Косова (повратника, расељених лица и избеглица);

– јачање капацитета ромских НВО, као партнера у имплементацији ИПА пројеката, треба да буде приоритет за Европску комисију и међународне организације.

Такође, постигнут је и договор о заједничким активностима – стандардизацији ромског језика (БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Србија), правној реинтеграцији и информисању повратника (БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија), као и о обезбеђивању личних докумената и информисању избеглица и интерно расељених лица (БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Србија).